Kako je počeo rat na mom otoku?

Ne. Neću vam pričati o filmu naše kinematografije. Nekako moram ovaj blogerski put započeti, a iskreno, nemam pojma kako. Na nagovor, a teško žabu u vodu, pokušat ću s ovime. Ne očekujem da će itko čitat, ali valjda je lijepo imati neki kutak u svemiru gdje ćeš neke svoje misli podijelit. S druge strane, ljudi k’o ljudi, možda netko i pogleda, jer ipak svi mi volim stalkati i gledati, hejatati tuđe živote.

O čemu ću pisati? Bog te pitaj. Random teme iz svakodnevnice, podijelit ću svoj put od buce debeljuce do malo manje buce debeljuce… Naći će se tu posla, djeteta, psa.. Ma samo piši P.! Muž. E pa da, pisat ćemo sigurno i o mužu kad mi digne tlak, sunce moje jedino muško. Za sad jedino.

Kakve naslov ima veze sa svime ovime? Mene pitate? Ne znam, činio mi se fora. Koliko vidim po portalima, bitan je neki bombastičan naslov da netko otvori članak, pa onda opletu o trećoj stvari.

No, hajde, da se nadovežem i na naslov. Kako je počeo rat na mom otoku? Začećem. Spojem mamine jajne stanice i tatinog spermića. Tako se oni spojili i nastao(la) mali Pele. Već tada sam valjda odlučila da će bit po mom pa sam se i rodila mjesec dana ranije. Kaže tajo moj jedini da sam izgledala ko oguljeni zec. Jadna, sitna, po’ kile kruva. I tako sam jadna sitna bila i u bolnici, skoro gecrk..gubila na težini, pa su u tom periodu valjda i odlučili pošteno ‘ranit dijete da siroće nadokadi. Aaaa, tu je i baka.. Od bake se uvijek dolazilo s 50 kn u džepu i s 3 kile više. ‘Oćeš jest? ‘Oćeš još malo jest? Bakica je naribala mrkvice, jabukice..dodala 102 petit keksa! JEDI! Evo jedem. Sve mi bilo teško i fino. Jedva sam pojela, jadna ja sirota.

Onda je došao i pubertet i bucka se pretvorila u relativno ne bucku, ravnog trbuha sa six packom, ali Kardashian guz’ca i noge ko u J.Lo su uvijek bile prisutne. To valjda da čvrsto stojim na zemlji. Treniralo se 5 put tjedno rukomet, poslije rukometa teretana, vikendom utakmice. Lako je tada bilo jest koliko ti srce želi, pit ko smuk i biti fit. Ako nisam jela i pila, trenirala sam.

Dakle, long story short, u biti oduvijek imam problema s kilama, samo su par godina čučale u prikrajku jer sve što bih pojela sam i potrošila…

I sad ću tu stati. Moram ostaviti nešto i za dalje. Kao i svaki rat, traje godinama, neke bitke dobiješ, neke ne. Nekad se smiješ, nekad si u skloništu.

P.