|
|
| srpanj, 2008 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
PISATI CU VJEROJATNO SAMO O LJUBAVI.
MOZDA PONEKAD I MALO O SEBI!
MOJI OSTALI BLOGOVI...
http://rihannaichris.blog.hr
http://paulaibruno.blog.hr
http://paulaimerin.blog.hr
http://welcome2myfashion.blog.hr
http://sveonamaioskoli.blog.hr
A OVO JE MENI NAJ BOLJI BLOG KOJEG SAM IKAD VIDLA
NARAVNO,NIJE MOJ... POGLEDAJTE GA
I JAVITE DALI VAM SE SVIDA!
http://crazygirlsm13j14.blog.hr/
EVO...
I SWRATITE KOJI PUT I KOMAJTE!!!
Majko! Tesko je voleti
jer to najvise boli
a jos teze kad znas
da je s drugom
i da nju sad voli
sta da radim
da bezim
Ne, na to se najezim
da ga molim da voli
ne to me zaboli
ti mi kzes da ga pustim
ali majko
To bi bila teska rana
to bi me bolelo
i na suze nagonilo
tesko je kad se voli
jer to najvise boli
a jos teze majko
kad znas da drugu voli
Ako se ikada sretnemo
nemoj mi ruku dati.
Ako se ikada vidimo
podji i nemoj stati.
Ako se nekada nadjemo
daleko od mene stani.
Ako se jos uvjek volimo
doci ce i nasi dani!
Ljepote takve nigdje nema
kao Bog da je klesao od kamena.
Samo za mene i za srce moje
isklesao u kamenu je nas dvoje.
Kao živi na tom kamenu stojimo,
za ruke se držimo i Boga molimo.
Hvala ti, Bože, što nas spoji,
što nas dvoje kao jedno sad stoji.
U ljubavi ovoj ti nas poveži,
nek traje vječno, blagoslovom je sveži.
Potomstvom mnogim ti nas obdari,
u životu zdravlja i mira nam podari.
Samo budi, Bože, ti uz nas
i tjeraj boli što dalje od nas.
Nek zdravlje i sreća nas prate,
nek ljubavi prema tebi nam ne uskrate.
Inače sam nepopravljiva romantičaka i volim ljubavne pjesme. Ponekad, kad sam raspoložena i inspirirana i sama koju napišem. Pa bi voljela pročitati neke koje još nisam, vesele ili tužne - svejedno...;
... Kad me budu za Tebe pitali, znat će koliko boli o tebi pričati.
Nitko nema pravo nama suditi, svatko barem jednom može pogriješiti.
Vjeruj kad Ti govore, otišla sam zbog Tebe,
Nisam mogla podnijeti da te druga ruka zagrli ...
... Baš svaki put kad Tebe vidim, uvijek srce zadrhti.
Kad zorom na Te pomislim, suza suzu pretopi ...
Get Your Own Quiz!, More Quizzes
Mozda je posao i zivot ceo,od onoga dana kad sam je sreo,
kad ugledah te oci plave i kosu pokosene trave.
Ah pomislih divna je ona,i necih glas onoga zvona,
sto je u smrt zove polako,eh da sam znao gorko bi plakao.
Ruke mi pruza kao da pita,volis li mora i polja zita,ruku joj pruzih,ruku sto izpruzih,ruku taocu smrti drhti.
I tad shvatih pred kin stojim,pred onom sto stanuje u snovima mojim,kad prvi put videh te oci plave,i kosu pokosene trave.
Htedah ljubav da sprecim drogu,jer sta je ona sgresila bogu,zasto joj meseci i zvezde sude,htela je da voli i voljena bude.
Uzalud behu sve moje nade,umrese oci te boje plave,i zato preklinjem budjenje dana,i sve sto donosi MARIHUANA:
A ja se secam plave kose,one sto ih haljadama devojaka nose,mozda ce i one jednoga dana,otici tamo gde i Ana.
Na njenom grobu,zaplakah prvi,i spisak reci,kapljicama krvi,umrela je u svitaj dana,bila je lepa i zvala se Ana.
A znala je ona da Narkomani dugo ne zive,i da se kratko svojim snovima dive,znala je ona bosti svoje vene,volela je zivot a mozda i mene.
Djevojka i momak se voze na motoru...
DJEVOJKA: "Nemoj tako brzo voziti, smanji..."
MOMAK: "Ne, baš nam je dobro."
DJEVOJKA: "Nije mi dobro, molim te..."
MOMAK: "Kaži mi da me voliš..."
DJEVOJKA: "Volim te i ti to znaš."
MOMAK: "Zagrli me..." (djevojka zagrli momka)
MOMAK: "Skini mi kacigu sa moje glave i stavi sebi na glavu, molim te..." (i djevojka to učini)
SLIJEDEČE JUTRO U NOVINAMA:
"Motor je imao saobračajnu nesreću, jer su otkazale kočnice.
Na motoru su bile dvije osobe.
Jedna je poginula, a jedna je preživjela..."
A PRAVA ISTINA JE:
Momak je na pola puta shvatio da su kočnice otkazale, ali nije želio da kaže djevojci. Želio je posljednji put od nje čuti riječi VOLIM TE, i posljednji put osjetiti njen zagrljaj. Zatim joj je rekao da stavi njegovu kacigu, jer je znao da će onda ona preživjeti... iako je to značilo da će on poginuti...
VOLIO JU JE VIŠE OD SVOG ZIVOTA...
Sutradan je djevojka presjekla vene...
VOLJELA GA JE VIŠE OD SVOG ŽIVOTA...
nasa je ljubavna prica pocela slucajno. bio je dovoljan jedan pogled koji je odveo do poljupca. provodili smo svaki slobodni dan zajedno,nije prosao dan da se nismo culi. nakon par mjeseci odlucili smo spavati zajedno. zbog tebe sam pogazila sva svoja uvjerenja i potpuno ti se predala. kad smo bili zajedno nisi magao skinuti pogled sa mene,stalno si me ljubio i grlio. a onda odjednom si mi rekao da je najbolje da budemo prijatelji. ali zaboravio si da nikada nismo to ni bili..........
Moram da prekinem pre nego što bude kasno... Znam, biće teško, ali moram. Možda je tako bolje... Rekao si jednom: „ Bolje da te nisam ni sreo!“ Možda... Ali ja se ne kajem, nije mi žao. Ipak je to bilo najlepše proleće. S tobom sam naučila da letim, živim, naučila sam koliko sitnice mogu biti važne. Nikada neću zaboraviti naše noći. Bile su nam tako kratke... Kad god pogledam u nebo setiću se kako smo zajedno gledali zvezde, zagrljeni i srećni. Niko pre tebe nije umeo da mi pokaže lepotu noćnog neba. I uvek ću potražiti „našu“ zvezdu, onu najsjajniju, samo da se podsetim koliko smo se voleli... Do naše zvezde i nazad!? Nije ovo vreme za nas. Oduvek sam znala da ne možemo večno ovako, a da nikada nećemo biti dovoljno hrabri da to promenimo. Ali nikada nisam ni slutila da ću te ovoliko zavoleti... Možda to nisam smela, ali srce ne bira, a još manje pita za dozvolu. Ne brini, ti ćeš naći drugu, zaljubićeš se... Možda neće imati moje oči, možda njene budu čak i lepše... Bar će biti vredna tebe, tvog imena. Imaćeš sve što si oduvek želeo. Šta da ti kažem, ja nisam važna, za mene ne brini. Ja sam to što jesam, ne mogu da promenim prošlost a budućnost mi bez tebe i nije važna. Nisam više sigurna ni da li postoji sutra... Ja se najradije ne bi ni budila... Šta mi vredi sve kad nemam tebe... Nije mi jasno, što li se život tako igra sa mnom, čime li sam to zaslužila. Dobila sam sve što sam želela, ono o čemu sam godinama sanjala, i sve to za noć izgubila. Na okrutan način mi je sreća oteta iz ruku. Pitao si me jedne noći u kolima da li mi je mnogo žao. Kakvo pitanje! Ako ti to nisi želeo ja jesam! I želim da znaš da se nikada nisam kajala niti gledala to kao grešku. Kako sam samo bila glupa kada sam verovala da ipak nije kraj. Pa čekao si samo nekoliko dana, moj prvi osmeh, i njega si mi uzeo! Nemaš ti pojma koliko boli kada nekog ljubiš a nisi siguran da će se to opet desiti. Uvek misliš da je zadnji put... I pri svakom dodiru osetiš strah, u svakoj reči laž, u svakom osmehu kriješ bol... Radiš ono što nikada ne bi i moliš Boga da se taj trenutak nikada ne završi. Gde da odem da te zaboravim, šta da radim da ne mislim na tebe? Lako ću baciti slike, promeniti muziku, ali kako da sakrijem nebo, kako da zaustavim vreme? Misliš da ću moći ravnodušno da dočekam proleće kada sve miriše na tebe? Kako da sakrijem sve ono što me na tebe podseća... Mislio si da ću lako drugom... Ne verujem da ću to ikada moći. Jer u svakom smetaće mi svaka reč koja nije kao tvoja, svaki zagrljaj u kome neću zadrhtati. Ne dešava se to uvek. Srećo moja, niko ne zna da ostane dete u duši u ova teška vremena, to smo znali samo mi, dve budale koje niko ne razume. Mada nama nikada i nije bilo važno šta drugi misle. Važno nam je bilo da je nama lepo. Bili smo samo deca koja se vole, deca koja nisu znala šta ih čeka i nisu bila spremna na tugu. Želim da znaš da te nikada nisam varala ni lagala. Bila sam tvoja i nije me zanimalo postoji li bolji. U tebi sam videla deo sebe, nešto što niko drugi nema. Svi drugi su mi bili nekako smešni, nebitni. I veruj mi, kad god nisi bio tu, sve mi je bilo tako prazno. Ljudi oko mene a ja sama...sa tobom u mislima. Znaš, nedostajaće mi naš smeh, naši poljupci, pogledi, naše sitne gluposti, a najviše će mi nedostajati tvoj zagrljaj, jedino tu sam se osećala lepo, sigurno, ispunjeno. Ne znam zašto, ali najviše sam volela da slušam otkucaje tvog srca, to je nekako unosilo mir u moje telo, moju dušu. Sećam se da si mi jednom rekao da te plaši to što me toliko voliš. Tako sam se nekako i ja osećala. Znala sam da naša priča ne može imati lep kraj, ali srce je verovalo, želelo je da veruje u nas. Znala sam da posle tebe neću moći da zavolim drugog. Žao mi je što te nisam srela ranije, tada bi sve bilo drugačije... Bili bi najsrećniji par, gde bi nam bio kraj... a ovako, znam da nemam prava da te zadržim, da ti kažem koliko mi značiš, pokažem koliko te volim, da sam zauvek samo tvoja... Kako si jednom rekao, mi smo proklete budale. Ne želim ti ništa loše, naprotiv, želim da budeš srećan, ti to zaslužuješ. Želim da se smeješ, jedino tvoj osmeh može da mi popravi dan, možda mi baš on da snage da idem dalje. Ne krivim te. Nismo krivi ni ti ni ja, možda loša karma, ko zna. Možda je tako trebalo da bude... Samo te jedno molim, nemoj zauvek da odeš iz mog života. Ti si jedina osoba na ovom svetu kojoj verujem, ko me razume... javi se ponekad, za tebe sam uvek tu. Ne tražim ti mnogo, samo ponekad poneku reč utehe, jedino tebi verujem kada kažeš da će biti bolje... Budi tu tek toliko da znam da nisam sama na svetu...
P.S. Oženićeš se ti i udaću se ja al plakaćemo znam kad god se sretnemo...
LJUBAV...
ljubav je stvarnost,
ljubav je mašta,
ljubav je bol što čini svašta.
TEŠKO JE...
teško je svakog dana
mješati snove sa javom
i sve što je nekada bilo
zvati zaboravom
teško je odreći se sreće
kad srce još uvijek voli
teško jepreteško da se
kroz jedan život sve preboli.!
NAJLJEPŠI POZDRAV..
najljepši pozdrav je kad se usne spoje,
a za to je uvijek potrebno dvoje!
JOŠ JE UVIJEK VOLI...
nije pio da se napije,
nije plako jer ga boli,
već je pio da je zaboravi,
a plako jer je još uvijek volI!
OKRENI MU LEĐA...
ne trči za njim
nećeš ga stići,
okreni mu leđa
sam će ti priči!
ZAŠTO...
zašto dvoje kad se vole
mora da se rastanu,
zašto opet kad se sretnu više se ne poznaju?!
Ta vijest probola ju je kao nijedna do sad. Sve je mogla prihvatit, ali ovo zaista ne. Možda bi bilo lakše da je saznala da je mrtav, razmišljala je. Bolje to nego zamišljat kako su oni dvoje zajedno, kako ju grli i ljubi i najgore, voli!.. Tu cura sigurno nije ni znala kako je samo sretna, vjerojatno samo misli da je velika faca jer je s njim. Ona je sigurno bila jedna od onih glupih droljica kojoj je samo stalo da ima dečka i da brije taj brije s njom. Ta ne zna kako je to voljeti nekoga više od 9 mj., mislit nonstop na njega i plakat zbog njega. Sigurno nije znala kakvu je bol prouzročila u jadnom ranjenom i nedužnom srcu koje samo što nije prestalo kucat od jada i muke koje je trenutno osjećalo. Ta cura nije vjerojatno svjesne svega. Čak i da je bila sigurno bi mi se smijala. „Haha, što je neka mala mulica zaljubljena u tebe, a jadnica!!! žval žval grl grl,,,
Kako li ju he samo mrzila, pomisao na tu glupu droljicu dovodio ju je do ludila. Makar su joj svi govorili da je on glup i da odustane od njega, da je nije vrijedan i da je glup. Svejedno!!!!!! Voljela ga je više od svega i bila je spremna dat život za njega. Jedino nije imala hrabrosti reči mu u facu što osjeća prema njemu jer je znala da bi je odbio ili u najboljem slučaju zabrijao s njom iz sažaljenja i sljedeći dan je odbacio kao staru krpu. Bila je shrvana, nemoćna i najviše od svega jadna i tužna. Mislila je da je život mnogo lijepih stvari, ali pogriješila je. Ovo je bio pravi pakao i nije bilo spasa.
Kada je saznala da ima curu prvo je stajala ko ukopana na mjestu i slušala jednu lijepu, ali jako tužnu pjesmu-I cant live if without you od Mariah Carey Nije joj dugo trebalo i ona se rasplakala ko kišna godina. Suze su joj se slijevale niz obraze i užasno ju je bolilo. Osjećala je takvu prazninu i mržnju prema njemu, a i njoj. Kako joj je ta cura mogla uzet njenu ljubav. Kako? Zašto? Zbog čega? Što sam tako ružna? Pitanja su joj se nagomilala u glavi. Izgubila je i ono malo samopouzdanja što joj je ostalo. Ali najvažnije od svega, izgubila je njega, njega kojeg je tako volila i u kojeg je bla zaljubljena već dulje. Ma naći ćeš boljeg govorili su joj svi i dan danas joj govore,,,,
Kako i zašto ne shvaćate da za bolje ne znam??? Kako??? Ne mogu i ne želim bit s drugim, kada ovog volim. Njega, njega i samo njega. Ne nikog više, već samo njega. Ionako kad sam sa nekim drugim mislim samo na njega, zamišljam da je to on,,,Što će mi se život svest na sanjarenju o njemu, zamišljanje njega dok grliš nekoga koga ne voliš, a drag je i nije zaslužio da mu se dogodi isto što i mom srcu kojeg je on uništio do temelja.
Nitko nije zaslužio takvo zlo i bol. Nitko!!!
Vjerojatno svima je ovo izgledalo kao neka tinejđerska ljubav tj, zaluđenost. Možda….možda i je i nadam se da je. Samo se nadam da će što prije proć. Da ću zaboravit svoju prvu istinsku ljubav prema njemu!!! Njemu kojem je stalo samo da ispadne faca i bari okolo glupaćice…..Blago se njegovoj curi!!!!!!!!!!! Šmrc…
...heh..owo i nije neka sretna ljubavna pričica,..
e pa mislim da ste zaključili kako sam se osjećala dok sam je pisala,,,
a sada kada je prošlo više od nekoliko mjeseci od tog bolnog događaja nisam ga još prebolila,,stvarno sam ga zavoljela,,,,
,,pa upoznala sam tu njegovu curu i moram reč da je super,ali opet...mrzim to što mi je super...
MRZIM...
mrzim kad me ljubiš ujutro za dobro jutro 58 puta
i ostavljaš žvakaću na šalici od kave
mrzim kad šetamo u parku
a ti spašavaš leptire i mrave
mrzim kad iz novina iskineš stranicu sa horoskopom
kao da je to neka važna stvar
samo da me podsjetiš
kako smo idealan par
mrzim kad poslije tebe u kupatilo odem
ništa na svom mjestu nije
i odmah kontrolu gubim
a na ogledalu
ružem za usne napisano
„uzmi One od Calvin-a jer hoću da te ljubim”
mrzim zimu
i kad je snjeg
i kad ti je zima
ruke su ti stalno po mojim džepovima
nevidiš ni semafore ni aute kao da si slijepa
a prilijepiš se uz mene kao da ti je kaput od selotejpa
mrzim kad spavamo
i ukradeš mi jastuk
i svejedno dal ja molila il trubila
znam da ćeš tužan u ranu zoru da me budiš
„danas me nijednom još nisi poljubila”
mrzim kad plačeš
jer je Raul ostavio Consuelu
što je Bradd oženio Angelinu
kao da je katastrofa teška
i kad mora da ti objašnjavam
šta je ofsajd a šta tehnička greška
mrzim jer znam da ti znaš da sve ovo mrzim
i ti to opet iznova radiš
džabe da se bunim
glas mi se u tvojim očima gubi
odgovor znam
„ne filozofiraj... LJUBI !”
i sve ove gluposti su sitnica
i mrzim svaku stvar što mrzim s ovog spiska
mrzim što te premalo volim
ne kako treba
jer volim te samo do neba
Shvatit ćeš jednoga dana kad mene nebude više.
zašto sam plakalasama zajedno s kapima kiše.
i kad ljubav bede mrtva
shvatit ćeš da sam žrtva
jedne ljubavi izgubljene,
i tad ćeš militi dane
da ti vrate moje boli
i osjetit ćeš kako je teško
kad neko uzalud voli!
Nekad su gorijela srca
kad smo se u ljubav kleli,
ako naša sreća blijedi
ostanimo prijatelji
jer nitko ne zna što smo bili
nitko ne zna naše želje.
Nasmiješi se kad me sretneš
kao dragom prijatelju
i ako te upita netko
od naše ljubavi
što smo htjeli?
Reci da smo bili
jedno drugom
PRIJATELJI.
PORUKA...
Kad crkvena čuješ zvona
decembarski dan će biti
pruši pogled prema nebu
svoju tajnu nemoj kriti
neće znati što to znaći
čak ni zvonar starih zvona
reči če ti samo ovo
,,PRIJATELJU,UMRLA JE ONA,,
kad sanduku mome priđeš
u ruke mi stavi ruke svoje,
bijele, poljubi mi mrtve usne,
jer i mrtve samo tebe žele.
nemoj se plašiti sanduka crnog
ni pokrova tamnog što je tu
rukama mi nježno pomiluj kosu,
da si me volio, nek misle ljudi,
a da sam umrla za tvoju sreću
nikad netko neće znati.
jer mrtva usta moja,tajnu ne mogu odati.
na grob mi dođi u sumrak dana
kad noć raširi tvoja krila
pogledaj sliku i reci
,,TI SI NEKAD MOJA BILA.,,
