Mozda je posao i zivot ceo,od onoga dana kad sam je sreo,
kad ugledah te oci plave i kosu pokosene trave.
Ah pomislih divna je ona,i necih glas onoga zvona,
sto je u smrt zove polako,eh da sam znao gorko bi plakao.
Ruke mi pruza kao da pita,volis li mora i polja zita,ruku joj pruzih,ruku sto izpruzih,ruku taocu smrti drhti.
I tad shvatih pred kin stojim,pred onom sto stanuje u snovima mojim,kad prvi put videh te oci plave,i kosu pokosene trave.
Htedah ljubav da sprecim drogu,jer sta je ona sgresila bogu,zasto joj meseci i zvezde sude,htela je da voli i voljena bude.
Uzalud behu sve moje nade,umrese oci te boje plave,i zato preklinjem budjenje dana,i sve sto donosi MARIHUANA:
A ja se secam plave kose,one sto ih haljadama devojaka nose,mozda ce i one jednoga dana,otici tamo gde i Ana.
Na njenom grobu,zaplakah prvi,i spisak reci,kapljicama krvi,umrela je u svitaj dana,bila je lepa i zvala se Ana.
A znala je ona da Narkomani dugo ne zive,i da se kratko svojim snovima dive,znala je ona bosti svoje vene,volela je zivot a mozda i mene.
Post je objavljen 09.07.2008. u 13:50 sati.