|
FALI MI ...
Fali mi miris zemlje crne,
fali mi 'rast, nemam žira,
duša mi prazna, srce trne.
Nema bez tebe sreće ni mira.
Fale mi široki pusti drumovi,
fala mi konji i klopot kola,
fale mi sela topli domovi.
Sve mi to fali, umirem od bola.
Fali mi mjesec da snove krade,
fali mi pjesma da zore budi,
fali mi, fali al' nema nade,
fale mi moji dragi ljudi.
Fali mi njivâ, paorskog truda,
brez nji' mi tvoja slika ni cila,
žuljave ruke, tvrde ko ruda.
Ta cilu te volim Slavonijo mila!
Fali mi suncem obraz opalit,
umorne oči pune mu brige,
šta biće sutra, kog sveca slavit.
A glava puno kike side.
Fali mi šuma 'rastova stara,
fali mi stan, koljeba na Ritu,
fali mi sunce, đerma kraj bunara,
fali mi crveni mak u žitu.
Fali mi lepinja, friškog kruva,
fali i sajtluk, od dude bure,
fali mi avlije lipa duva,
fale mi tvoje pijane tambure.
Fali mi tvoje zlatno ruvo,
fali mi inat, tvoja dika,
fali mi sve štaj dida sačuvo.
Fališ mi cila, Šokadijo lipa!
Sve mi to fali, godinama tražim,
umirem dugo, na rate al' zbilja,
praznu dušu lažima blažim.
Ta fališ mi draga, Slavonijo mila!
06.listopada 2005.
|
28.05.2007., ponedjeljak
Malo (h)umora
Mali Ivica je strašno želio 100 eura. Svaki je dan molio Boga da mu ih
pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on poslati pismo, no u pošti nisu
znali što bi s pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Sanadera je
dirnulo pismo i odluči poslati Ivici 5 eura, jer što će malom Ivici toliki
novac. I dobio Ivica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči poslati pismo
zahvalnosti:
Dragi Bože,
puno ti hvala kaj si poslal lovu. Samo nemoj više slati preko Vlade jer su
lopine maznule 95 eura.
Tvoj Ivica
|
|
|
