|
FALI MI ...
Fali mi miris zemlje crne,
fali mi 'rast, nemam žira,
duša mi prazna, srce trne.
Nema bez tebe sreće ni mira.
Fale mi široki pusti drumovi,
fala mi konji i klopot kola,
fale mi sela topli domovi.
Sve mi to fali, umirem od bola.
Fali mi mjesec da snove krade,
fali mi pjesma da zore budi,
fali mi, fali al' nema nade,
fale mi moji dragi ljudi.
Fali mi njivâ, paorskog truda,
brez nji' mi tvoja slika ni cila,
žuljave ruke, tvrde ko ruda.
Ta cilu te volim Slavonijo mila!
Fali mi suncem obraz opalit,
umorne oči pune mu brige,
šta biće sutra, kog sveca slavit.
A glava puno kike side.
Fali mi šuma 'rastova stara,
fali mi stan, koljeba na Ritu,
fali mi sunce, đerma kraj bunara,
fali mi crveni mak u žitu.
Fali mi lepinja, friškog kruva,
fali i sajtluk, od dude bure,
fali mi avlije lipa duva,
fale mi tvoje pijane tambure.
Fali mi tvoje zlatno ruvo,
fali mi inat, tvoja dika,
fali mi sve štaj dida sačuvo.
Fališ mi cila, Šokadijo lipa!
Sve mi to fali, godinama tražim,
umirem dugo, na rate al' zbilja,
praznu dušu lažima blažim.
Ta fališ mi draga, Slavonijo mila!
06.listopada 2005.
|
10.05.2006., srijeda
Indija: Pčelinji otrov u prahu - 2500 US $/g
 Lucknow - Grupa istraživača sa Zoološkog departmana Univerziteta u Allahabad-u uspela je da esktrahuje pčelinji otrov indijskih pčela i sakupljeni otrov prevede u formu praha.
Pčelinji otrov u prahu za medicinske svrhe ima tržišnu vrednost od 5000 rupija po gramu (oko 2500 američkih dolara) tako da razvoj postupka ima veliki ekonomski značaj.
Ovu jednostvanu i ekonomičnu tehnologiju razvio je tim istraživača sa Sandeep Kumar Mehrotra-om na čelu, koji o tome kaže “Istina je da je još uvek rano da se bilo šta o tome kaže sa komercijalnog aspekta, ali očekuje se da će multinacionalne faramaceutske kompanije izraziti interes prema pčelinjem otrovu kada se zna da on ima primenu u medicini.”
Pčelinji otrov ima mnogo primena u medicini, kao što je njegovo stimulativno delovanje na srčani mišić i kontorla nivoa holesterola u telu, u tretmanu reumatizma, a ima i antibiotska svojstva.
Opisujući novi uredjaj kao “elektro-šok sakupljač otrova”, professor kaže da ovakav nekompletan uredjaj staje samo stotinu rupija. Princip se zasniva na tome da je pčela u strujnom kolu koje izaziva šok, pa ispušta otrov. On se potom brzo suši, a zatim se skida”, stoji u vesti indijske agencije DNA.
Onoliko kojiko je postupak prikazan, naravno bez detalja, on za nas tehnološki ne predstavlja ništa novo. Međutim, treba obratiti pažnji na to da se na Indijskom podkontinentu, gde u toploj klimi nije teško proizvesti med, pčelari usmeravaju na proizvodnju mnogo profitabilnijeg artikla. Za razliku od meda, kojeg je teško prodati, ogromna cena otrova ukazuje na odlične komercijalne efekte.
Dejan Kreculj
|
|
|
