|
FALI MI ...
Fali mi miris zemlje crne,
fali mi 'rast, nemam žira,
duša mi prazna, srce trne.
Nema bez tebe sreće ni mira.
Fale mi široki pusti drumovi,
fala mi konji i klopot kola,
fale mi sela topli domovi.
Sve mi to fali, umirem od bola.
Fali mi mjesec da snove krade,
fali mi pjesma da zore budi,
fali mi, fali al' nema nade,
fale mi moji dragi ljudi.
Fali mi njivâ, paorskog truda,
brez nji' mi tvoja slika ni cila,
žuljave ruke, tvrde ko ruda.
Ta cilu te volim Slavonijo mila!
Fali mi suncem obraz opalit,
umorne oči pune mu brige,
šta biće sutra, kog sveca slavit.
A glava puno kike side.
Fali mi šuma 'rastova stara,
fali mi stan, koljeba na Ritu,
fali mi sunce, đerma kraj bunara,
fali mi crveni mak u žitu.
Fali mi lepinja, friškog kruva,
fali i sajtluk, od dude bure,
fali mi avlije lipa duva,
fale mi tvoje pijane tambure.
Fali mi tvoje zlatno ruvo,
fali mi inat, tvoja dika,
fali mi sve štaj dida sačuvo.
Fališ mi cila, Šokadijo lipa!
Sve mi to fali, godinama tražim,
umirem dugo, na rate al' zbilja,
praznu dušu lažima blažim.
Ta fališ mi draga, Slavonijo mila!
06.listopada 2005.
|
07.01.2006., subota
O tržištu poljoprivrednog zemljišta
|
Iz časopisa „Glasnik MPŠ Srbije“
Razvijeno tržište zemljišta podrazumeva da njime gazduje onaj koji je najsposobniji da izvuče
najviše iz njega, tj. da najviše zaradi obrađujući ga. Ne postoji zemlja u kojoj je u potpunosti razvijeno tržište zemljišta. Takođe, sve je više u trendu EU da je nebitna zarada sa zemljišta već njegova netržišna kategorija odnosno njegova uloga u ruralnom razvoju. To znači da je možda ekonomski dobro da svo zemljište u jednom selu pripadne jednom gazdi i da on, koristeći velike mašine i malo radne snage snizi cenu koštanja i time zaradi najviše po jedinici površine. A šta sa ostalim poljoprivrednicima koji tu žive, pitate se? Zemljište nije moguće seliti, teško ga je proširivati ili pak dizati na sprat. Kroz zemljište se najviše reflekuje sukob između ekonomskog i ruralnog razvoja. Evropa se odlučila da podržava ruralni, a SAD ekonomski razvoj.
 U svim zemljama u tranziciji zemljišno pitanje je izbijalo u prvi plan. Izuzimajući Poljsku i Sloveniju, u ostalim zemljama istočnog bloka većina zemljišta je bila državna i data je na upravljanje velikim kombinatima koji, menadžmentom i strukurom, nisu prilagođeni tržišnoj ekonomiji. Zato je bilo neophodno izvršiti privatizaciju zemljišta i napraviti pravu zemljišnu reformu. To je svuda i urađeno na više ili manje uspešniji način, ali su svi u prvih deset godina tranzicije beležili ogromne padove u proizvodnji. Zemlju su obično dobijali oni koji su prethodno radili u tim kombinatima, a koji nisu imali iskustva ni u proizvodnji, ni u prodaji. Postoji tržište zakupa i tržište prodaje zemljišta. Tržište zakupa je mnogo merodavnije u vrednovanju poljoprivrednog zemljišta, a naročito vrednovanju onog koji njime gazduje. Znači onaj koji je spreman da plati najveću zakupninu u stanju je i da najviše izvuče od zemljišta. Onaj ko proizvodi pšenicu ne može da plati više od 50-100 EURA, ali onaj ko proizvodi profitabilnije kulture, npr. voće, povrće i sl. spreman je da plati mnogo više.
S druge strane, kupovina nije dobar meritelj vrednosti poljoprivrednog zemljišta jer, iako je kvalitet mnogo bolji u Vojvodini, cene zemljišta su po nekoliko puta niže nego u Centralnoj Srbiji. OK, ima to veze sa ponudom i potražnjom, ali i sa mnogo čim drugim što nije u vezi sa tržištem.
Vlasnici zemljišta se pre opredeljuju za rentiranje zemljišta jer ono podrazumeva niže trškove transakcije i nije trajno. Potencijalni korisnici zemljišta se pre odlučuju na zakup, ako je visok stepen neizvesnosti ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Zato je tržište zakupa obično dominantnije nego tržište prodaje.
|
|
|
