Pregled posta

O tržištu poljoprivrednog zemljišta

Razvijeno tržište zemljišta podrazumeva da njime gazduje onaj koji je najsposobniji da izvuče
najviše iz njega, tj. da najviše zaradi obrađujući ga. Ne postoji zemlja u kojoj je u potpunosti razvijeno tržište zemljišta. Takođe, sve je više u trendu EU da je nebitna zarada sa zemljišta već njegova netržišna kategorija odnosno njegova uloga u ruralnom razvoju. To znači da je možda ekonomski dobro da svo zemljište u jednom selu pripadne jednom gazdi i da on, koristeći velike mašine i malo radne snage snizi cenu koštanja i time zaradi najviše po jedinici površine. A šta sa ostalim poljoprivrednicima koji tu žive, pitate se? Zemljište nije moguće seliti, teško ga je proširivati ili pak dizati na sprat. Kroz zemljište se najviše reflekuje sukob između ekonomskog i ruralnog razvoja. Evropa se odlučila da podržava ruralni, a SAD ekonomski razvoj.
U svim zemljama u tranziciji zemljišno pitanje je izbijalo u prvi plan. Izuzimajući Poljsku i Sloveniju, u ostalim zemljama istočnog bloka većina zemljišta je bila državna i data je na upravljanje velikim kombinatima koji, menadžmentom i strukurom, nisu prilagođeni tržišnoj ekonomiji. Zato je bilo neophodno izvršiti privatizaciju zemljišta i napraviti pravu zemljišnu reformu. To je svuda i urađeno na više ili manje uspešniji način, ali su svi u prvih deset godina tranzicije beležili ogromne padove u proizvodnji. Zemlju su obično dobijali oni koji su prethodno radili u tim kombinatima, a koji nisu imali iskustva ni u proizvodnji, ni u prodaji. Postoji tržište zakupa i tržište prodaje zemljišta. Tržište zakupa je mnogo merodavnije u vrednovanju poljoprivrednog zemljišta, a naročito vrednovanju onog koji njime gazduje. Znači onaj koji je spreman da plati najveću zakupninu u stanju je i da najviše izvuče od zemljišta. Onaj ko proizvodi pšenicu ne može da plati više od 50-100 EURA, ali onaj ko proizvodi profitabilnije kulture, npr. voće, povrće i sl. spreman je da plati mnogo više.
S druge strane, kupovina nije dobar meritelj vrednosti poljoprivrednog zemljišta jer, iako je kvalitet mnogo bolji u Vojvodini, cene zemljišta su po nekoliko puta niže nego u Centralnoj Srbiji. OK, ima to veze sa ponudom i potražnjom, ali i sa mnogo čim drugim što nije u vezi sa tržištem.
Vlasnici zemljišta se pre opredeljuju za rentiranje zemljišta jer ono podrazumeva niže trškove transakcije i nije trajno. Potencijalni korisnici zemljišta se pre odlučuju na zakup, ako je visok stepen neizvesnosti ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Zato je tržište zakupa obično dominantnije nego tržište prodaje.


Post je objavljen 07.01.2006. u 19:18 sati.