Ratnik paorskog srca

za sve koji su se zanimali-Petar je ozdravio još za vikend. najdraža je bolje, nalazi su uredni, osim limfocitoze u krvnoj slici, pa sam joj poslao serologiju na EBV i CMV Jesam vas, a? u prijevodu tragamo za nekim virusima.
Pitao me netko jesam ih vodio doktoru? pa no ću ih vodit samom sebi? Mislim, ja sam doktor kom dolaze djeca s proljevom i ljudi s virozama

čak smo prošlu subotu malo otišli i u prirodu, i baš nam je lijepo bilo, mada je sve još bilo mokro. Jedino me razbesnio vandalizam vozača traktora, koji su pregazili potok i stvorili mu novo korito, tako da ga se jedan ogranak sad izlijeva i teče pokraj dječjeg igrališta te stvara močvaru na obali jezera. ali očito nijih baš briga za to.

Sutra nam stiže veselo društvo i zagreba, te valpova, njih 6 na roštiljanje. S obzirom kakvo je vrijeme, izgleda da ću paliti električni roštilj

To sam naime bio ja zadnja dva dana.
U srijedu, kad sam bio iz dežurstva, Jedina je bila u zagrebu na ispitu. I javi mi iz vlaka da se loše osjeća, boli ju glava, mučnina, slabost, i tome slično. Dakako da sam obećao svu mažnju i pažnju ovoga svijeta.
A junior mi nešto vrućkast tog popodneva. I imao rijetku stolicu. Kad smo se predvečer okupili, počeo je šou. Ona leži u krevetu obeznanjena, toliko joj muka da ne može ni tabletu za glavu popiti. pepe kaka svako
pola sata, febrira 39 celzijevaca, piej sirup, pije vodu, neće jesti, sav se skupio. A ja ko spasitelj razapet između njih dvoje. Te trči jednom donesi vode te trči nosi drugo na wc. Pa mijenjaj gaćice jer mu jadnom pobjegne. pala noć, ja bi na spavanje, jer sam naime bio dežuran jelte. Ajde, najdraža zaspe ko zaklana, jadna onako umorna, ali sirotan mali se budio valjda svakih sat vremena da bi kakao. I tako kroz noć. Pre djutro sam molio da me netko upuca u glavu. jer ja bez sna stvarno ne znam funkcionirati. ujutro sam vido da je situacija bez poboljšanja. Ona i dalje treba pomoć da bi sjela, on kenja sve češće sve rjeđe. Javim šefu da ne mogu doći na posao, jer moram njegovati obitelj. i tako se nastavi kroz dan. neikm čudom pepe je uspio odspavati dva i po sata poslije podneva, pa sam se i ja na sat vremena ispružio prije pravljenja ručka. Skoro smo potrošili sve gaćice, pa sam morao staviti veš na pranje u mašinu. Spretan kakav jesam, umjesto omekšivača (kojeg je nestalo) stavio sam tekući detergent za vunu. Dođem gor ei kažem jedinoj 'nema calgona'. kaže ona 'nema ni omekšivača'. ja razrogačim oči. 'A šta je ono roza u boci?'. 'Deterdžent za vunu', kaže ona. I opalimo se smijati. barem se sve dobro opralo.
Pred večer dana drugog došlo je do blažeg poboljšanja. ona je mogla tu i tamo i ustati, a on je uspijevao zadržati da mu ne pobjegne u gaćice. Po noći se budio samo jednom. Jutros mu stolice izgledaju malo bolje. pa sam se ipak odvažio danas doći na posao.

pa me pitajte kako sam? Zzzzzzzz.....

Moja stara je nevjerojatna osoba. bez obzira na to štio drugi govorili pokušat će istjerati po svome, a kao ne uspije, pokušat će svima drugima pokvariti užitak.

Još tjedan dana pred Uskrs, Najdraža i ja smo svima najavili da ni kod koga ne idemo ni na doručak ni na ručak, da želimo blagdan proslaviti u svojoj kući u krugu svoje obitelji. i da ćemo poslijepodne/navečer doći u čestitanje. naravno, moja je mama uprla sve snage da mene (ne nas, nije se usudila potegnuti temu kad smo skupa, po običaju) uvjeri kako je to pogrešno. te da je to u obitelji uvijek bila tradicija, te da smo mi uvijek išli kod bake na Uskrs, te da svi idu kod roditelja na Uskrs. A zaboravlja nekoliko sitnih detalja. recimo, da su njih dvoje radili u državnim službama, i da mi u kući nismo nikada obilježavali uskrs, nego smo ga slavili skupa s bakom. I da druga baka nikad nije slavila uskrs, pa nije dolazilo do konflikata. Da ne spominjem da se ista priča ponavlja svaki božić i uskrs unazad tri godine, ali uzalud.

I kad sam već mislio da sam riješio problem, na Uskrs u vrijeme ručka dok sam uspavljivao dijete stigne mi SMS od brata (koji je doputovao iz zagreba za blagdane i tako u nebranom grožđu osjetio se pozvanim intervenirati) 'Samo da znaš, mama plače'. E tad sam popizdio. Onda me nazvao pa sam mu rekao sve što ide, ali je bilo očito da ne kuži. A stvarno mu je ideja, doći iznebuha, saslušati jednu stranu i donositi sudove. Onda sam mu još u poruci poslao da neću dozvoliti da mi ičije suze mijenjaju planove, i da se ne dam uhvatiti na sentimente.

te večeri smo se kod njih zadržali i dulje nego smo planirali. i kad smo trebali krenuti kod punice, rekla je 'zar samo tolko vremena možeš odvojiti za mamu?'. I jasno nam dala do znanja da je kupila meso i za nas za uskršnji ručak. para mi je krenula na uši, ali nisam ništa rekao.
Sutradan sam ih pozvao na tortu k nama, bili su preko podneva, pričali smo i igrali se s Petrom, i stvari su izgledale OK. Predvečer smo kretali kod ženinih, pa smo svratili da poželim bratu sretan put (jer mi je dao do znanja da to očekuje mada smo se vidjeli par sati ranije, i dva prethodna vikenda. I našla mi se u garaži dok smo odlazili reći da joj uskrs nije bio kakav je trebao i da se razočarala. I da očito negdje drugdej možemo ići na ručke i večere jer 'netko drugi valjda bolje kuha'. A VIDJELI smo se taj dan, išli smo tad samo na kratko do punca i punice. Nikad u životu nisam bio bliže da rođenu mater odalamim. U autu sam bjesnio i psovao da me Jedina jedva umirila. Cijelu mi je večer pokvarila. Svaka koj čast. Prokleta sebična...nemam riječi. Još se razbjesnim kad se toga sjetim. ono, kad nije mogla ništa promijeniti, barem će mi zagorčati time sve što može. U ozbiljnom sam iskušenju da ju prestanjem zvati jedno dva tjedna, možda me se zaželi.

kako k vragu ne vidi da me takvim ponašanjem može samo odbiti od sebe? Nije glupa. Uzalud je razgovarati. na što se god njoj ukaže, počne kukati da ona ne smije ništa reći da, je sve što ona kaže *umetni nešto engativno po želji* , da više neće ni pričati ni o čemu i skupi se ko šaka jada.

A stvarno smo ih uključili u svoj život. Viđamo se sigurno triput tjedno, al čim se dva dana ne vidimo, nastaje panika. Imaju otvoren poziv da dođu k nama kad god nas se zažele (čitaj unuka), čuvaju petra kad sam dežuran a jedina u zagrebu, da dalje ne nabrajam.

Ne želim da moram vagati u životu koliko sam puta kod koga bio, jesam li možda nekog zapostavio (po njegovim mjerilima), život nije vaga. Hoću svoj život živjeti po svojim a ne tuđim mjerilima.

Zar je to tako teško shvatiti?

A ako baš ne mogu, nek se jebu!

nekidan je moj limeni ljubimac išao na zasluženi servis na 60 000, i evo ukratko što se mijenjalo:

motorno ulje 10w-40 3.70 L 141.71 kn
filter ulja 25.84 kn
filter zraka 72.14
filter goriva 74.31
svjećice, 4 kom 74.66
kablovi svjećica 176.80
pločice prednjih kočnica 236.57
obrada diskova kočnica 81.14
uložak amortizera 240.67
pumpa za vodu (vjetrobran) 300.00
antifriz koncentrat 3L 61.99
micro v remen 95.60
ležaj zatezača 12,14,16 264.38
poziciona žarulja 7.18
žarulja dvopolna 9.92
žarulja jednopolna 4.68
podloška 1.30
usluga za rad na vozilu 4h 360.00

Ukupno 2 682.64
S popustom 10% 2 356.87

Al zaslužio je, jadan. šest i pol godina me vjerno služi, bez većeg kvara, po gradovima, selima i planinama. Dovukao je bez problema sev do ispod bijelih stijena, preživio nesreću na šumskoj cesti kod Begovog Razdolja, preživio dvoje početnika-prvo mene pa Najdražu. Jest da je sad otkad ga ona vozi malo pun uboja i udubljenja, it rebalo bi mu srediti i limariju, ali bojims e da to neće tako skoro, s obzirom na cijene, i da ne možemo dva dana bez auta. Možda na godišnjem.

A ove me kiše ubiše. Trava mi po dvorištu buja, da ju krave vide bi se oblizivale, a svako poslijepodne pada kiša i ne mogu kositi. na kraju će mi trebati traktor s kosilicom da ju sredim. No s druge strane, zato buja i posađeno zelenilo, i okućnica sve više sliči mjestu gdje netko stanuje. To me stvarno raduje. Ali ipak bi ja još malo više sunca.
Istinabog, što se žalim, meni barem ne prijeti poplava. Vukovar, Baranja...ono je kritično. Ali izgleda da će se izvući. Držim fige svima kojima je voda došla...do figurativnog a i stvarnog grla.

Bliži se uskrs. Već su počela naogvaranja "dolazite li na doručak, dolazite li na ručak...pa to je u obitelji tradicija...ali...ali..." a mi odgovorimo da na Uskrs ne idemo nikome, da si sami spremamo doručak i ručak, i sami obilježavamo blagdan. Kod mojih ćemo u subotu na šaranje jaja, kod njenih ćemo u ponedjeljak na večeru i nek budu sretni.
na žalost, nismo prikupili dovoljno ljuski od luka ove godine. Ali zato baka sigurno ima dovoljno. najljepša su mi ajja obojena u luku, s ukrasima od zelenih listića proljetnih biljaka. obavezno su tu petoprsta, ljutić, ljubičica u obliku srca, šumarice, i sve drugo što ima rasperjane listiće. To je tehnika koju nas je naučila pokojna baka Barica. Pokušali smo i sdrugim biljkama.koprivom, ciklom, mlječikom, ali su boje sve slabe. Živio dobri stari luk.