Moja lošija polovica i ja trenutno ne razgovaramo. Razlozi su višestruki ali jučerašnji dan mi je posebno dignuo tlak.
Kasnio je punih sat vremena. To što sam ja mamu izmaltretirala da napravi ručak tri sata ranije jer moramo ići, organizirala kavu kad dođem u stan, propustila kavu s frendicom jer rano idemo, nije bilo važno. Gospodin je došao i rekao «daj požuri, šogi nas čeka». Jebem mater i tebi i njemu. Ja nisam čekala?! Kreten.
Šogora je trebalo odvesti nekuda i to nije bio ni najmanji problem. Problem je bio što je s njime išla i njegova supruga a to znači slijedeće: gospođu nakon ostavljanja šogora treba vratiti nazad za Sisak. Prvo, koji muški spolni organ ona mora ići kad se mogla od njega oprostiti kod kuće. Nije da su jučer prohodali pa da su željni jedno drugog, nakon pet godina već stvarno možeš preživjeti bez muža 10 dana a ta dva sata što će provesti s njim neće joj baš ništa značiti. A i ne radi se o nečem što je blizu i usput već o nekoliko sati vožnje duže. Glupa je.
Drugo, gorivo za sve to će se prelomiti preko mojih leđa jer «mi radimo u Zagrebu pa imamo novaca». Boli tebe ona stvar gdje ja radim i koliko novaca imam, radim za sebe i svoje prohtjeve. Već smo im posudili neku lovu za, po mom mišljenju, totalno debilni razlog al nema veze, ne pitam kako ćeš potrošiti već kad ćeš vratiti. Doduše, možda i bez veze pizdim za ovaj drugi dio ali s tim nisam upoznata jer ne pričam s onim svojim.
I tako, vikend baš nije bio sjajan…