dakle, iznajmih stan. i to po onoj napuhanoj cijeni za koju smo svi bili skeptični. sad tek vidim da svaka roba ima svoga kupca.. ugovor je sklopljen samo usmeno i do kraja tjedna sve ovisi o mom i njihovom održanju obećanja. kaparu nisam uzela iako sad vidim da je to možda bila greška. nadam se da mi vjera u ljude neće biti poljuljana.
stanari su mi simpatični, mladi par. čini mi se da su nam dosta slični, on je pomalo smotan ali drag a ona glas razuma koji čvrsto drži sve konce u rukama. takav je barem prvi dojam. da li će se šta promijeniti, vidjet ćemo.
počinjem se pakirati i nikako mi se ne da. najgore od svega je što ću sve obaviti sama. sestra je neozbiljna i vjerujem da se neće ni sjetiti da bi mi trebala pomoć. dragi radi po cijele dane tako da od njega i nema neke prevelike koristi u pola noći. opet je sve na meni. a ovih dana baš mrzim biti odrasla...