na greškama se uči. ja, nažalost, učim na svojim greškama a ne na tuđim. a lijepo mi je govorila mama.... dragi i ja smo kupili auto zajedno. kom se da nek traži u arhivi, meni se nije dalo. u glavnom, MI smo kupili auto. tko taj auto vozi? ON, naravno. kad je panda zadnji put sjela za volan auta koji glasi na njeno ime? u subotu. a prije toga? u nekoj davnoj prošlosti, ne sjećam se koliko je davno to bilo.
u subotu sam dobila lagani napadaj popizditisa i odlučila se izboriti za svoje pravo na vožnju.
meni treba auto, idem u selo.
a ja sam mislio u gospić.
idi s nekim drugim, meni treba auto. ti ga stalno voziš a ja nikad.
pa tko ti brani da ga voziš?
pa ti! ideš na posao s autom a pješice ti do tamo treba punih 10 minuta. a ja se drndam u tramvaju više od pola sata.
pa kad se na poslu umorim, tko bi još išao pješice doma. (opsujem mu u sebi sve po spisku)
ne zanima me, meni treba auto.
panda ode u selo i za par sati zvoni mobitel:
meni ipak treba auto. al dam ti ga cijeli idući tjedan. jebem ti da ti jebem, al si velikodušan. nije meni problem na vlak nazad do grada al stvar je principa. neću se vozit u smrdljivim tramvajima, busevima i vlakovima jer je gospodin umoran prošetat. majmun!
naravno, uzeo je auto. ali to neće proći samo tako. čut će me još. o, da, stvarno će me čut.