subota | 26.08.2006.

Misli svako da je meni lako

Prošao je i još jedan hektičan radni tjedan, mnogo kilometara je iza mene pa mi je dostza sjedenja tako da je ovo prvi post kojeg pišem iz horizontalnog položaja. Možda će biti bolji od ostalih zbog povoljnije cirkulacije krvi u mozak uzrokovane vodoravnim položajem. Vjerojatno neće. Ovog trenutka bi zapravo trebao biti u zagrebu na turniru, na utakmici, ali za to jednostavno nemam motivacije, treba malo i napuniti baterije za današnji provod. Baterije koje je posao poprilično iscrpio, inaće razgovaram s mnogim prijateljima koji su se prvi puta u životu zaposlili i tako se u razgovoru uspoređuju poslovi. Kad sudjelujem u takvim razgovorima često čujem izjave tipa : Blago tebi, boli te kurac, da je meni takav posao itd. Problem je u tome što to zapravo zvuči bolje nego što stvarno jest. Svi ostali znaju svoje radno vrijeme, znaju kad će dobiti plaču i koliko će ona iznositi. Ja nemam radnog vremena, nemam godišnjeg odmora i nemam plaće. Dali još zvuči lijepo i atraktivno? Nemojte suditi o nećemu prije nego što probate.
I kaj je najgore od svega dođem doma i nadam se odmoru, kad upalim komp i na njemu me planer ispita upozorava da se rokovi nemilosrdno približavaju, znači da ak odsad ne počnem svaki dan učit barem 2-3 sata nisam niš napravio. I onda ne'š pil! (odsad pa nadalje službena krilatica ovog bloga) Jedina dobra vijest je kaj budem zbog tog silnog učenja više vremena provodio doma pa bude valjda i više postova. To je jedino dobro za vas koji uživate u mojim kreativnim umotvorinama, za mene baš i nije.
Nedaj bože nikome ovako :D

Za kraj evo ilustracije jedne žene za volanom, riječi su suvišne (mogla bi biti i reklama za draj weter taft - Načkaniža, sudar s prevrtanjem-frizura postojana)
Image Hosted by ImageShack.us
- 15:45 - Istovari se i ti! (0) - DRUKENZIBITE!!! - # -

utorak | 15.08.2006.

Čovjek uči dok je živ...zar ne? (5555,-)

Došao je i taj dan kojeg sam se pribojavao. Ugodno uživanje i odmaranje te ugodan doručak(op. a. u 13 i kusur h) na moru prekinuo je neizbježan telefonski poziv, bio je to pater familias, koji je umjesto uobičajenog rutinskog upita o tome dal sam živ i kad se otprilike vraćam ovaj puta bio vrlo izravan i jasan. "Sutra dolazi doma!" zagrmio je u slušalicu tak jako da moram sad mobitel na servis vozit. Tih nešto više od tjedan dana je po običaju prebrzo prošlo, ali jako dobro došlo za psihički odmor, kao što vidim u to malo vremena sam i uspio propustiti neke stvari i to mi je žao, ali kaj se može. (op. a. PITI!!!!!!!!!!)
Standardno prepričavanja događaja mi se neda raditi, koga zanima nek pita. Bilo je pretežno dobro uz nekoliko kardinalnih propusta, od kojih je največi stvarno epskih proporcija. Zajeb svjetske klase, koji je u međuvremenu izglađen i prihvaćen s smiješkom. O ćemu se točno radi ovdje ne smijem i ne mogu otkriti, pitajte me za jedno 10 godina, kad to i ne bude toliki big deal. Dotad ćemo valjda kao prave budale naučiti iz svojih pogrešaka a ne iz tuđih kao pametni ljudi.
Želio bi ovom prilikom zahvaliti domaćinu (op. a. kleine schwarze) na gostoprimstvu , nadam se da će mi dati slike s mora kad se vrati da imam tu kaj za stavit i obavještavam ga da imam novi fence oko kuće pa da mi bolje ne prilazi ako se želi osvetiti za pojedine ispade poput upravo ovog par riječi unazad.

- 17:15 - Istovari se i ti! (7) - DRUKENZIBITE!!! - # -

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.