Došao je i taj dan kojeg sam se pribojavao. Ugodno uživanje i odmaranje te ugodan doručak(op. a. u 13 i kusur h) na moru prekinuo je neizbježan telefonski poziv, bio je to pater familias, koji je umjesto uobičajenog rutinskog upita o tome dal sam živ i kad se otprilike vraćam ovaj puta bio vrlo izravan i jasan. "Sutra dolazi doma!" zagrmio je u slušalicu tak jako da moram sad mobitel na servis vozit. Tih nešto više od tjedan dana je po običaju prebrzo prošlo, ali jako dobro došlo za psihički odmor, kao što vidim u to malo vremena sam i uspio propustiti neke stvari i to mi je žao, ali kaj se može. (op. a. PITI!!!!!!!!!!)
Standardno prepričavanja događaja mi se neda raditi, koga zanima nek pita. Bilo je pretežno dobro uz nekoliko kardinalnih propusta, od kojih je največi stvarno epskih proporcija. Zajeb svjetske klase, koji je u međuvremenu izglađen i prihvaćen s smiješkom. O ćemu se točno radi ovdje ne smijem i ne mogu otkriti, pitajte me za jedno 10 godina, kad to i ne bude toliki big deal. Dotad ćemo valjda kao prave budale naučiti iz svojih pogrešaka a ne iz tuđih kao pametni ljudi.
Želio bi ovom prilikom zahvaliti domaćinu (op. a. kleine schwarze) na gostoprimstvu , nadam se da će mi dati slike s mora kad se vrati da imam tu kaj za stavit i obavještavam ga da imam novi fence oko kuće pa da mi bolje ne prilazi ako se želi osvetiti za pojedine ispade poput upravo ovog par riječi unazad.
Post je objavljen 15.08.2006. u 17:15 sati.