proljeće života...

toliko sam puta dala priliku, toliko su puta mogli ispraviti, samo sam htjela da to naprave,da pokažu da im je do mene stalo, iako za to nisu imali razloga (jer nisam ništa u životu napravila).

možda sam previše očekivala od njih svih, forsirala, ali samo zato što nisam mogla više čekati. a možda su oni imali najbolju namjeru, a ja sam se osjećala povrijeđeno. bila je jena djevojka koja je jednom napravila veliki propust, jednostavno je zaboravila, i ne to prvi puta, ali ja sam joj opet oprostila, ali...počela me je izbjegavati. i to što sam se družila s njim i dan danas mi pravi probleme u kući.

premalo ljude mi se dogodilo u životu, a ja ih opet nisam mogla zadržati.

u zadnjih pola godine, previše se puta to dogodilo.

ima li smisla?

smisla za što?