i'm nothing
ovo nisu pitanja upućena vama, ne želim odgovore, nego samo razmislite:
->što sam ja do sada napravila u životu? jedan crtić koji nije niti do kraja složen, nekoliko priča i hrpetina glupih pjesmica, 2 pehara imam doma i to je to!
koliko sam ljudi izgubila, koliko me je njih odjebalo.
ono prije nije bitno. nego sada, od ovog ljeta: jedan lik, duga priča, a mnogi ju znaju, napravila sam grešku: zaljubila sam se u njega i sve sjebala.
zatim, bilo je još ljudi, koje sam radi nekih svojih frustracija i osobonih problema jednostavno odbila od sebe, ali nisu mi oni toliko bitni.
zatim, JUČER, čak dvojica. lik od 58 godina, nije bitno zašto, ali bila sam sebična i još nešto...nije bitno. zatim još jedan. valjda sam se previše trudila.
->ocjene u školi? živi užas, padam
->obitelj? ne mogu tome ja pomoć, nisam za to sposobna.
->sport? malo, premalo, premalo povjerenja imaju u mene...a imam preslabe živce da im dam razloga da mi daju povjerenje
->razno? gitara-loše
ples-nemam ritma, sada mi se još ona dere na uho da sam ukočena
ništa
ništa
ništa
to je manje više to....većinom ništa
i zapravo za večinu toga nisam niti sposobna
i možda se i izvlačim sada, ali nisam daleko od istine.
ustvari, čemu da živimo?
na jednom svom blogu (koji sam GLUPAČA izbrisala) išao je post ''za koji život treba da se rodim''
najgluplji razlog je radi produživanja vrste
sada prijatelju koji mi je posvetio prošli post:
zašravo, već sam zaboravila da je moj pseudonim Tina i svaki puta kada to kažeš, imam osjećaj kad da se ne obraćaš mene, nego....znaš već komežao mi je što nisam poput nje (znam da se ne bi zatreskao u mene :D ne mislim na to).
ponekad poželim neke stvari da su moguće...baš kao što su i na crtićima i u knjigama moguće...
onda bi sve bilo lakše
i da, nisam vam rekla da sam prevelika kukavica za..
