utorak, 04.03.2025.
BALKAN JE DIVAN KOMŠILUK
|
Plan o ležanju na plaži i bacanju oka na obnažena mišićava preplanula muška torza koja dolaze u Jaco surfati po vasceo dan propao je radi nedostatka hladovine na nepreglednoj pržini i radi toga šta na plažama na kojima se uobičajeno surfa se ne može ujedno i probrčkat, tj. zaplivat. Neizdrživa je vrućina uz ovaj dio Pacifika. Dok dođeš od treperave hladovine palme do mora, prođeš 500 m, a onda za da ti more dođe do guzice, moraš se udaljit dokle su valovi po kojima jašu rečena torza, a to je tek u pički materinoj. Da ne spominjem da ako ti se pripiša, moš se slikat.
Kako sam se namečila okusiti pacifički kupanjac, gledati šarene ribice u tropskom moru, otisnula sam se sa skupocjenim turoperatorom na otok Tortuga. Naime, udaljen je od kopna, a ima relativno dubokih uvala. Dakle, izmišljen za plivanje. Nenaseljeni otok na kojem je sva priroda zaštićena, izuzev ograđene fašice pomorskog dobra uz koju akoštava veći broj glisera i bajbota. Svaki turoperator ima koncesiju na par sto kvadrata. Koncesionirana parcela sadrži šank, stolove i klupe za žderačinu te ležaljke sa suncobranima na kojima piše ime turoperatora. Bilo nas je pedestak na tome gliseru. Svi osim mene su bili iz SAD-a. Njih 85% boluje od gojaznosti, tako je većina priko sto kila. Kad smo išli na ronjanje s maskom i dihalicom, sjedali su po redu u bajbot. Kako sam bila uvjerljivo najvretenastija, svima koji su bili iza mene je bilo mrsko sjest na moju tsranu. Tako ih se na suprotnu stranu naređalo ko govana. Kad je masa dosegla kritični moment, zamalo smo se preokrenuli. Srića pa smo skočili tri mornara i ja. Mornar Jedan nam je po ukrcaju i rasporedu na obe strane svima dao košuljice za spašavanje, osim onima koji su prijavili da ne znaju plivati. Njima je dao ozbiljne napuvane jakete. Jakete su bile valjano dimenzionirane. Nevjerojatno je kako ih nije strah! Budalasti sami od sebe, još ne znaju plivati, ali uskakali svi u more. Smjeli smo roniti oko otočića veličine Škoja od Zaklopatice. Kurenat je nevjerojatno jak, oko otoka je plitko, tako da im se lokacija se pokazala debilna. Riba ima - to je strava. Zabijaju se u ronioce koliko ih ima. Vidila sam ugora brat bratu duljine tri metra. Da je ovde bilo dat Lastovcima samo jedan dan, auffff… Ali nisu ni ribe, ni kurenat opasni – nego su opasni spomenuti Ameri koji rone tako da im guzica izviri iz mora, jer su im guzice laganije od vode, izviri skupa s perajama kojima lamataju, a glava im dotiče dno pošto su im glave teške od kostiju. Ionako ništa ne kuže, a u takvoj poziciji ništa ni ne vide. Utoliko su šanse da te američki turist opajdari perajom ogromne. Zato sam iz mjera predostrožnosti ronjala po kanalu, a ne oko Škoja. Mornar Jedan mi rič nije rekao – vidio i on koja je ura. Međutim, prošli su svi neozlijeđeno. Baš nevjerojatno. Ili je možda ko i bio zalamatan, ali nije osjetio od masti. Kad je bilo vrime od obida, Ameri koji inače sporo hodaju su se zatrčali do stola sa spizom. Na meniju piletina, kumpiri, riža i obična salata. To je zato jer su ribe zaštićene. Ostatak vremena od ronjanja, a to je 5 ipo sati, sam provela na ležaljci. Ležaljku sam pomicala svako 15 minuta, tj. kako bi me sunce probilo u neki dio tijela, šta je naročito nerviralo Mornara Jedan jer on mora obići svakoga gosta, a memorija mu je geografska. Zabavljala sam se promatranjem suizletnika, pa evo par meni zanimljivih američkih užanci. Selfije ću izostaviti – svaka aktivnost mora bit popraćena ili selfijem ili reelsom, svaka osim pišanja i sranja. Osim šta je ručak „džabe“, „džabe“ su i ta neka pića s cukrom koja se piju na slamku. Svaki Amer je popio barem 5 tura, svaku iz svoje papirnate čaše i slamke. Nema da će ko spremit čašu za poslije. Svaki koji nije bio crnac, a recimo da ih je necrnih bilo 70%, je ponio svoju plastiku s kremom za sunčanje i pola vrimena se trackao. Moš mislit koliko bi bilo ribe da nije filma masti od kreme koja se stvori kad se svi utoćaju, a utoćaju se čim se namažu. Jer nemaš kad se toćat kad se pola vrimena mažeš, a pola toćaš. Kad smo se vraćali, svi su bili crveni ko majunske guzice. I onda su još sjeli na krmu tako da ih dokrajči. Ovi šta su crnci, oni su namisto kreme nosili zvučnike iz kojih su puštali svoje narodnjake. Napalili ih na maksimum. Američki narodnjaci su dominirali latino muzikicom koju je je turoperator predvidio. Svi imaju iritantnu frekvenciju glasanja. Svaka rečenica para uši. Toliko para da ptice kojih ovde ima u izobilju i koje predivno poju, ne dolaze do nikakvog izražaja. Žene, osim kostima, parea i drugih krpa kojima su zapojasane za plažu, obavezno imaju kadene i rećine. I tu sam se bila poplašila da će bit otkidanih ušiju i glava kad su navalili montirat maske i dihalice, ali i tu su svi lišo prošli. Valja reć da je Costa Rica stvarno ludilo misto za ljetovanje, skoro ka Dalmacija. Ima samo jednu ozbiljnu manu - preblizu je SAD-u. |
