Još uvijek nisam mogla vjerovati da se ovo događa jer mi se on stvarno oduvijek sviđao...Bila sam u sedmom nebu,ali savjest me vukla da pomognem Eddyu.Istrčali smo držeći se za ruke.Prvo mjesto koje mi je palo napamet je bio jedan kutak šume u koji Eddy često zalazi u trenutcima teške depresije pa smo se aparatirali do dotičnog mjesta.Nije ga bilo.Nešto me čudno počelo stezati oko srca,nazvala bih to panikom.Onda mi je došlo do mozga da je Eddy sklon alkoholu da utopi tugu te smo se ubrzo našli u Zakutnoj ulici.Na svu sreći tamo je bio,premda mrtav pijan.Primila sam ga za ruku te se skupa s njim aparatirala doma.Polegla sam ga u krevet i donjela mu čašu vode da se malo smiri.Zatim sam bijesno izašla iz sobe da kažem Michaelu da je sve u redu osim što je čovjek pijan ko letva.Izašli smo u dvorište i sjeli na moju ogromnu ljuljačku.
"Rekao sam ti da će sve biti ok,nisi se trebala toliko brinuti"-rekao mi je primajući me za ruku.
"Ma znam,ali ti jednostavno ne znaš kakav je to osjećaj.Otkad sam bila dovoljno stara da se brinem za sebe,automatski sam se morala brinuti i za njega.I tako skoro moj cijeli život,odnosno,otkad idem u Hogwarts..."-tužno sam uzdahnula i malo podigla glavu te mi je laknulo kada sam vidjela da nam se usne približavaju...Bilo mi je zaista lijepo,ali lijepo na onaj način da vas cijelo vrijeme prolaze trnci.Mike je bio jedini dečko s kojim sam imala takav osjećaj.Možda i zato što mi se jedini oduvijek sviđao.Nikada nisam mogla niti sanjati da ćemo doći do trenutka kada ćemo se ljubiti u mom dvorištu i to na mojoj ljuljačci koja je ujedno i jedini opstali izum ujaka Eddya.Mogli smo ostati tako satima,ali nisam htjela da mi se veza(iako trenutno još neslužbena) svede samo na ljubakanje jer sam ponekad zaista uživala u razgovoru s njim.Tako da sam se odvojila od njega upravo kada su se na ulazu u dvorište pojavili (čitaj obrušili) ni manje ni više nego moja mama,Cristopher i Lucy.Bilo mi je neugodno kao nikada u životu.Pogledala sam ga i samo prošaptala :"Budi hrabar",na što se on samo uozbiljio i ustao s ljuljačke.
"Pa...Mama,nisam te očekivala baš pa onda...Eh,i Cristopher,Lucy,dobro došli..."-pozdravila sam se sa svima njima.A zatim im obratila pažnju na Michaela (bio mi je mali bed zbog Lucy jer ona zna kakve su priče kružile po Hogwartsu o Michaelu,ali morala sam i to pretrpjeti)-"Pa,ljudi,ovo je Michael,moj prijatelj..."-na ovaj dio prijatelj obrazi su mi se lagano orumenjeli...
Začudo,sve je ispalo potpuno normalno...Iako,Mike je rekao da bi trebao polako krenuti doma da se njegovi ne brinu.Tako da se aparatirao i nestale su moje brige oko toga...
Moram priznati da mi nije baš predrago što su tako nenajavljeni došli.I još me jedna sitnica mučila; naime,na našem čarobnjačkom satu je kazaljka na kojoj je Eddy pokazivala da je u smrtnoj opasnosti.A Eddy je sada u savršeno dobrom stanju,osim što je malo pripit.To mi je bilo jako čudno,ali nisam imala vremena o tome razmišljati jer sam morala pripremiti mami,Chrisu i Lucy sobe.
Nije mi trebalo dugo,par pokreta štapićem i sve je bilo na svojem mjestu.Lucy me odmah počela ispitivati o Michaelu tako da sam joj sve morala objašnjavati.Mislim da je bila pomalo ljubomorna jer se i njoj pomalo sviđa...Ali to nije moja briga 
...
Zatim sam imala neke tipične razgovore s mamom u kojem sam je naravno optužila za nepristojnost i to kako mi se nije najavila da će doći.Pogledala me kao čudaka i rekla:"Pa ja sam ti poslala to pismo,isto kao i ono u kojem sam izrazila želju da dođeš malo k nama sad pod praznicima...Kako nisi odgovarala,mi smo se odmah aparatirali ovdje.Nisam znala u čemu je problem"-meni je sve to nekako bilo sumnjivo pa sam otišla k Eddyu...
