| < | kolovoz, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
 Upravo završena 7dnevna tura na guletu (ribarski brod pretvoren u turistički) od Marmarisa po uvalama Sredozemnog mora je od sada pojam dobrog letovanja za me. Ceo dan bosa (na guletu se samo bosonogo hoda), u kupaćem kostimu, razgaćena se pružam po plavim mekanim divanima dok me vozaju do druge uvale, skačem u najplavlju i nikada hladnu/čistu/slanu vodu, spavam na palubi broda, pod zvezdama, svaku noć. Jedem tri puta dnevno sjajnu tursku kuhinju sa puno maslina, sira, lubenica, patlidžana u svim kombinacijama, dinje, ćufte, kuskus, najšareniju svežu salatu, slurp slurp... (zvuk pljuvačke koja mi kaplje po tastaturi trenutno) Svakodnevna šema: Kafa, Doručak, Swimming time, Ručak, Swimming time, Tea time, Swimming time, Beer time, Večera, đuskanje uz Tarkana i Shakiru Shakiru. Ja b mogla tako zauvek, čak i sa tih krnjavih 3 CDa koje smo imali! Hips don't lie! Elem, sjajno. Bolje nego što sam mogla da zamislim. Bolje od priča koje sam čula. Al, naravno da je ovo bila prilika da naučim nešto o ljudima. Gulet je specifičan po tome što je malo "zatvorena" sredina, tj. s kim si na brodu, tako ti se piše. 2 dana brodiš po zabitima (spavaš u prirodi), pa jedno veče svratiš u neku luku, da izađeš na kopno i promeniš lica od kojih ne možeš da se odvojiš na brodu. I zato ljudi idu na gulet sa parom prijatelja, ili zakupe ceo gulet za društvo. Nas dvoje kockara smo išli sa šakama stisnutim u šipkove, nadajući se da će sve biti ok, i da nećemo naleteti na 10 pijanih Čeha ili nešto slično (nacionalnost i porok, odn. svetonazor, vrlina, nekompatibilan lifestyle po izboru), a da nećemo biti skroz sami, al ipak spremni na sve. Mislim, knjige, žuta štampa, namerna lobotomija tipa "Niko-i-ništa-mi-neće-pokvariti-ovaj odmor-!!!!". Vidite kako sam udelikatila uvod... Let me tell you a story about Fabulous four...  Sastav guleta ispade sledeći: 14 beeeograaaađana (vrlo kreativno sastavljena ekipa - od 4 seniora ((vrlo bitnih za nastavak priče)), familije sa 2 devojčice, familije mame i adolescentne kćeri, jedan par naših godina, nas dva), 2 Italijana (muški i ženski, fortish) i familija Engleza (mama, tata, sin, ćera adolescenti) + turska posada (4 sjajna muška predstavnika). Čovek iz agencije se pobedonosno smeška "Eto, ovaj put smo uspeli da sve vas iz Srbije stavimo na isti gulet!" Bravo majstore, mislim se ja... vidim da će neka krv da padne do kraja krstarenja.. I...još nismo ni krenuli, stojimo ukotvljeni u Marmarisu, večeravamo i čekamo fantomske Engleze (koji nisu preko naše agencije), italijanski par se zbunjeno smeška ("you are all from Serbia?!"), matora ekipa (oni, bitni za priču, muž, žena, kuma i prijateljica, vesele 70te) uzimaju banku. Najglasniji su. Pričaju tako jako, na srpskom, da ih čuju ovi sa drugog kraja stola. Kenjaju, nešto kenjaju, nešto utvrđuju od značaja za sve nas. Komentarišu da je Marmaris FUJ i BLJEK i PRLJAV i BUČAN. Oni su putovali vamo-namo, sve znaju, sve prate, pričaju 100 jezika, usput su fina građanski-rođeni-beograđanski soj. Posada nam donosi hranu, oni se bukvalno grabe i vade jedni drugima ko da nisu jeli nikada. Al sa sve manirima, izvolte-molim vas-dodajte mi ono parče. Meni se stomak prevrće, i mislim se...ma to sam ja malo nervozna, dugačak dan, 50 stepeni na suncu, čini mi se. Nas dvoje odlučimo da odemo na piće u grad, jer isplovljavamo tek ujutru, i pozovemo onaj srodan po godinama par. I to ispadne super, fini ljudi, isto išli kockarski, isto primetili nas na aerodromu, a primetili i četvorku za večerom. Par dana kasnije, ta četvorka je dobila ime "Fabulous four". Jer, ti ljudi su nastavili da se ponašaju kao za tom prvom večerom. Stalno su pozirali, stalno su upoređivali ko koliko velike prozore ima na kabini (niko nije spavao u kabinama), stalno su komentarisali Engleze na srpskom, ali onako maliciozno, jadno, stalno su zavirivali u tuđe tanjire (jer je ne drugom kraju stola uvek ostajalo hrane, te devojčice nisu jele mnogo) dok je na našem kraju mećava pomela sve... Mislim, neverovatno. Bukvalno otimanje o bokal sa toplom vodom i bokal sa čajem. "Pa ne može to tako, onaj kraj stola ima dve tople vode, a mi nijednu!!!" Lokanje 3 čaja, maltene otimanje keksića deci, vađenje, vađenje, vađenje, dodaj ovo, dodaj ono, ne daj bože da ostanu gladni, do sledećeg obroka je čitava 3 sata! Sedela sam pored njih pa sam padala u nesvest od bulažnjenja i trpanja. Posle par dana sam klizeći uletala u putanju hrane prema njihovom kraju stola, crnoj rupi guleta, i tovarila tanjire svojoj ekipi (nas četvoro je Italijan krstio "Bad boyz") jer je to bio jedini način da ne ostanemo bez obroka kad oni pročeprkaju ono što im se sviđa. Ustvari, počela sam da se ponašam isto kao i oni. Al ne baš skroz. Elem, ako vas nisam smorila, još malo o prehrambenim navikama Fabulous Foura. Hrane se pažnjom, pre svega. Kolovođa (verovatno neki glavni bugi vugi jebač pre 30-40 godina, deda, je bio krajnje iritantan, zbog tog svog kultivisanog tenora kojim je suvereno vladao turskim vazdušnim prostorom, ispaljujući neverovatno duhovite i sadržajne opaske tipa "kaće ručak, ha ha ha?", "primećujem da Gornji dom uvek ima više hrane, kako da to posada nije već jednom primetila?!", "jel neko zna kako su naši prošli u košarci?!" (grupa odgovara tišinom, koga bole kurac kako smo prošli u košarci?) "Evo, sad ću ja da proverim na INTERNETU!!!", vadi svoj padić (laptop je, ipak, ostavio u Beogradu) i bocka ga značajno, ne uspeva, pa MOBILNIM zove kuma u Beogradu "Eto, on nema pojma, trenutno ruši KAMIN!!! Eno, ga u KAMINU je, ne zna, ali javiće!! Jeste čule kako je kum vredan (kokoškama), ruši KAMIN!!!") ali meni je posebno pritisla žulj njegova žena (jebemliga, ne znam kako da je opišem, tako nešto nisam srela u životu, neki ukrštenac Marije Antoanete i matore manekenke sa jebenim pareom na glupoj glavi - "jao, pa vi imate mnogo veće prozore nego mi!", "kako je on pekao ove kolače, u ULJU?! aaaa, ima rernu na brodu?!", "jel možda znate koliko su stare one ligurijske grobnice pored kojih smo prošli?", "ccc, bože, ovi englezi... ma nek se žale engleskoj kraljici, he he he", "bože, ja ne razumem ove engleze, kako mogu da piju tuđe vino, a da ne učestvuju?" (ne moram da spominjem da je i ona istovremeno pila tuđe vino bez učestvovanja, jelda?) Gospodža je, tj. nije "klasičan vegetarijanac, ne jede meso, al jede ribu." Svaku večeru i ručak prvo osmotri, onako, šnjof, šnjof, kao premišlja se "šta ona može da jede, sirota?", tu dilemu podeli sa svima nama. Ja joj kažem "pirinač je pripremljen u supi od pilećeg mesa", a ona mi se onako jebački nasmeši preko stola "Još bolje, mmm" i krene da ga trpa u tanjir. Reko, vegetarijanac, my arse. Posle sam je gledala kako ljušti koru i unutrašnjost patlidžana punjenog mesom, jer je vegetarijanac. I kako rovari po činiji sa paprikašem i traži povrće. Mislim, neverovatna je. Njene dve prijateljice nisu bile toliko izbirljive. Al svo četvoro su bili spakovani u to glasno i gladno čudovište koje je svojom larmom remetilo mir na zen pučini. Bad boyz vs. Fabulous four  Englezi su, ruku na srce, bili malo čudni. Držali su se za sebe i nisu pričali ni sa kim za stolom, što je ostavilo dovoljno prostora za zajedljive primedbe na čistom srpskom. Opaske su letele i od Fabulous Four-a i od drugog kraja stola, gde su bile smeštene preostale porodice. Ti ostali ljudi su (valjda) poštovali NOBLES OBLIŽ Fabulous foura, njihovu duhovitost i nastup, što govori dosta o njima. Pošto sam postavila scenu i aktere, aj da uvedemo i gospodina Konflikta. E, pa, treće veče je bilo dramatično jer je Engleskinja prvi put javno progovorila, i to prilično oštro, da ona neće da gulet "noćiva u luki, jer toga nema u programu koji su oni platili." Na engleskom. Fabulous four je zdušno potvdila je bolje da spavamo u prirodi, "jer je Marmaris prljav i bučan, pa je verovatno tako i u Fetijama." Na srpskom. Porodice sa decom su potvrdile ono što je Fabulous four povrdio. Na srpskom. Ja sam, kao predstavnik Bad boyza provrištala da je to u našem programu, i da bih ja JAKO volela da siđem sa broda, samo da se prošetam... na srpskom. Fabulous four u oličenju DameSaPareom prekoputa mi se zlobno nasmešio "Ali vi morate da poštujete želje većine, a većina ne želi u luku!" Na srpskom. Italijan se ubacio, pošto je bio u Fetije (ne znam kako se menja po padeži), da je luka udaljena od grada, i da nije toliko bučno. (i on je želeo da pobegne sa broda) Na engleskom. Engleskinja optužuje Italijana, "da je na našoj strani!", pošto sirota, nije shvatila da su svi na njenoj strani, jer ne razume srpski... I u tom momentu se sve menja, jer se Fabulous four smrtno uvredila, po srpskoj strani. Engleskinja i njena familija su prokleti do kraja letovanja, PareoGospa im se više neće obraćati, a pola sata pregovora kasnije, svi, svi, svi, u inat Englezima, idemo u Fetije! Svi su se prošetali, jeli, pili, čak i Englezi. Svima nam je prijalo. A nas četvoro smo izašli sa broda i popili par pića, olakšali duše jedni drugima, i odlučili da zajebemo sajko scenu i da se provedemo ko nikad u životu. I postali smo ekipa. I sprijateljili smo se. I zajedničkim snagama smo ignorisali finoće i zezali se. Italijanski par je ispao fenomenalan. Zamislite Roberta Beninija kom svi italijanski prijatelji kažu da liči na Boba Rocka, neverovatno duhovitog, zabavnog i tolerantnog lika. Po profesiji advokat. Najveća budala na brodu, iskra koja pali vatromet dobrog raspoloženja. Rođeni animator koji se dopao svima. Tanka linija između njega koji skija po vodi, dere se AJSKRIM!, njega u turskom dresu kako lupa u mali doboš uz Shakiru Shakiru, a svi tunjavi Srbi igraju, njega kako izaziva grčeve u stomaku od smeha kada igra sa kuvarom, dok se iza sa rukama u vazduhu kovitla večito ozbiljan meda-buda od kapetana, njega koji u Fetijama kupuje neko pecivo i deli svima za stolom, njega koji za oproštajno veče kupuje svima vino, njega koji igra sa svojom ženom merenge/tango i sve na palubi, pa na stolu, al poguren jer ne može da se ispravi ispod tende. E, on se priklonio se našoj četvorci. I njegova žena, koja ne zna engleski, al je dobra ko lebac. Bad boyz su ustoličili instituciju Beer time-a. Bad boyz su organizovali đuskanje na palubi posle ručka (pa su nam ljudi sa brodova pored kojih smo prolazili aplaudirali i mahali) i prvu i jedinu pravu žurku na brodu. Bad boyz su bili dobri sa posadom, jer je posada bila sastavljena od četiri hard-work čestita čoveka koji isto vole da se smeju i pričaju. Bad boyz su pomagali u postavljanju stola ponekad, skupljali prljave tanjire, častili su pivom i pričali i smejali se na tarzan englišu. Za poslednje veče smo nadmašili sebe - dok se grupa pitala "koliko tipa da ostavimo posadi? Oćemo zajedno? Ko će da skuplja pare?", mi smo onako zvekete kupili kapetanu kapetansku kapicu i flašu burbona za posadu. I oni se obradovali. I zato, od krajnje katastrofe, ovo letovanje je postalo najbolje letovanje mog života. I zahvalna sam Fabulous four-u zbog toga. Da nije bilo njih, bahatih, nevaspitanih i zlih, predstavnika beogradskog jet-seta (VIP tretman u agenciji), ne bih upoznala sve te dobre ljude ovako dobro. I za kraj, ako se i dalje pitam zašto je ova zemlja u ovakvom stanju, to nije do ovih koji neprijatno mirišu po autobusima i slušaju narodnjake. To je zbog ovih koji nisu ušli u prevoz u životu, a mirišu jako lepo. |