| < | lipanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Subota. Šetnja Zemun. 2 h straight po suncu. Uveče skidam rupičastu majicu sa sebe i otkrivam da imam šahovnicu na leđima. Prolazimo pored Ušća dva puta. Prvi put gledamo stotinu policajaca u hladu. Drugi put gledamo stotinu dece koja omađijana prelaze na crveno noću. Zajeban neki frulaš. Nedelja. Planina Rajac. Zeleno i miriše. Penjemo se do vrha, skoro, a osećaj je takav da trčim po suncu uzbrdo, da bih stigla što pre. Valoviti obronci obećavaju kraj. Al ne. Sa strane raste krompir i žito. Ratarka u meni kopa da nađe krompiriće na krajevima tankih žilica. Nalazim jedino truli krompir komada jedan, ostaje mi puna šaka prljavih prstiju i pitanje zašto? Ne znam. Idemo u Koštuniće da jedemo, nema ništa jer je nedelja, upravljaju nas na Ravnu goru, jedemo svadbarski kupus bez mesa i pišamo iza Dražinog spomenika jer nema struje. A ja se pitam i dalje. Zašto ne možemo da budemo drugari?  *** U ljudskoj je prirodi da igra i da peva. I da se šali. Oh, well, recite to...korporacijama. Ako gledate na život kao na zajebanciju, sve će mnogo bolje izgledati. I lakše se podnositi. Niš' patetika, čis' kabare. Nismo tu zato što treba, već zato što jesmo. *** I treća sreća. Cecino dupe. A u pičku materinu. Ništa ne znam o koncertu, al Cecino dupe me gledalo tuce puta, bezobrazno, iz svih novina i svih mejlova koje sam primila. MOJE JE BOLJE! - misle svi, a i ja. Zaleđe spektakla na Ušću - genijalan naslov u Blicu. A u pičku materinu. *** I na kraju, jedina osoba kojoj nije bilo toplo za vikend je maleni fetus koji nas je vodio da jedemo, šetamo i odmaramo. Hvala mu/joj. Sjajno biće. I jeste. |