| < | lipanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
 Hear no evil Preko povratka najdražeg koji mi je doneo poklone. Onaj filmski ajpod i majičice. Juče sam 'šetala kera' po firmi, tj. nosila William Wegman art work na poprsju. A ajpod me tripa i uzbrdo i nizbrdo, a najbolje u prevozu. Ako vidite nekog kome samo tanke žičice vire iz ušiju, to sam ja. Sa sluškama naguranim do nosa, da ne ispadnu. Što stalno rade. A tako se trudim da budem urbana. Say no evil Preko pobeđenog straha od zubara, koji je rastao ceo dan juče i kulminirao dogovorom sa dragim za nalaženjem pre zubara. Trebalo mi je objasniti da li da skrenem levo ili desno preko kog nadvožnjaka i autoputa. Zaključak u jednoj rečenici. 'Bolje da sam ti kupio GPS nego iPOD'. Lažem, kulminirao je u jednosatnom čekanju na sedanje u stolicu. U lepoj bašti privatne ordinacije, među cvećem, dok su mi slike iz prošlosti, nepozvane, navirale u svest. Hoće boleti? Hoće. Zubi služe da bole. Pobeći. Spasiti se. Doći kada bude vreme za plastično, detačablo zubalo. Ustvari, čak ni onda. Kupiti kod Kineza. I, obrnuto srazmerno uloženom strahu, dobijem ljubav i osmehe od zubarke. Jedine zubarke koju sam u životu srela, da VOLI kada ljudi imaju nepravilan zagrižaj i krupne jedinice. 'Ko zeka!!!' Ostali ignorišu i mršte se na nesavršenstvo, ona mi je očistila kamenac i usput gugutala priču o predivnoj devojčici-zeki koju je poznavala. Jedini sumnjivi zub u prrredivnoj vilici idem da slikam danas. Da skinem sumnju i sa njega. Znači, nije još gotovo...straše, još smo ON. See no evil Jet-lag je zarazan. Ne mogu da se naspavam od nedelje, kada sam branila Manjež, u grupici istomišljenika. Svi smo bili slikani kao 'poslednji posetioci'. Ko se brine što kafane zatvaraju? Stranci. Mala Engleskinja i večito pijani Belgijanac koji piše knjigu. Ostali su samo jaki na rečima. Svejedno, u ponedeljak je dogovoreno da se jedan sin zove Manjež, a ćera Lepa, u uspomenu na kafanu Pod Lipom i Lepu Lukić, mixano. A pas - Grmeč. A trojke, Marš, Na, i Drina...i tako. Sve znate. A pre toga sam provela najlepše veče u mnogo vremena sa jednom frajlom iz Novog Sada. Fala Bogu i Blogu na takvim ljudima. Ipak ima smisla. |