| < | ožujak, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Naivno pohodih književno veče u petak. Gost iz Velsa, knjigu treba da objavi moja bivša firma...Popričamo se mi posle, fin dečko. Devojka mu je super simpa. I dogovorimo se da se vidimo u nedelju, da završimo neki posao... Ne lez' vraže, u subotu mi zvoni telefon... Zove me dečko kom su 'uvalili' Velšane za subotnji izlazak. Ofiser nidin bekap. Zvao neke drugare, oni oće-neće, jel bi ja? Ja obično ne izlazim subotom naveče u Beogradu, jer je gužva neopisiva, svuda, i neverovatno mnogo živaca/snage je potrebno da bi se preživeo seturdej najt fiver. Matora sam za to. Ali, jbg, situacija je takva... I nadjemo se oko 20.30. u pivnici u centru grada. Plan je da pijemo po piće na po mestu i da krivudamo po Dorćolu, pa gde stignemo... Tri pića kasnije, u istoj pivnici, ja objašnjavam Koštunicu i tranziciju, drugara ni od korova. Znači, Nil, Debora, Nikola i ja. Krećemo. Silikon veli. Nil i Debora se oduševljavaju natpisom Scottish pub, i tako ulećemo u "Veprov dah", koji nije ni pub ni scottish, i ima nadrndane neljubazne kelnere u lažnim kiltovima. Dobijamo sto uz WC i neizgovorene psovke. Jedno piće. 'Koji Viski imamo?! Imamo SVE' (aha, imate 3 vrste, nevaspitana skotino) "Radionica"- gužva. "Street" - velika gužva. Skoro uskačem za 1 sto ali 'devojka mi je sada otišla u WC, pa moram da vidim šta ona hoće...moram da je ispoštujem, kapiraš?' "Radovan" - ljudi stoje jedni na drugima. Deluju ludački kroz prozor. "Mesto pored Radovana, Iguana" - kolonija muških morževa u crnim kožnim jaknama gleda fudbal. Sedamo na centralno mesto, kod terarijuma sa 2 prave osunčane iguane, niko nas ne jebe desetak minuta. Debora, Nikola i ja smo za akciju, Nil je jako žedan. Ah, well, ajmo dalje... "Tapas bar" - ugurali se na deset kvadratnih centimetara i krenuli da pijemo ko sumanuti. Velšani piju alc ko vodu. Mešaju sve i ništa im nije. Srpski deo reprezentacije zapliće očima, jezikom, kosama i nogama. "Bitef art kafe" - preglasno. "Dva kafića pored Skadarlije" - ušli, izašli. "Putujući ili lutajući glumac" - ušli, ostali, dočekali fajront. E, onda sam već pričala viceve sa medom i zekom. Velšani su se smejali, ali ne vicevima. Zaključak - Izlazak u Beogradu mišn imposibl bez kola. Najbolje doći rano i zakopati se na jednom mestu, pa ko živ- ko mrtav.  2. Jakhida! Jedina velška reč koju sam naučila za vikend, koji sam provela sa velškim parom, Nilom i Debrom, radeći šta već Velšani i pilići rade za vikend - piju, piju, piju... Nil je pisac, pa je došao tu da promoviše knjigu koja još nije objavljena (kod nas). Mislim da to dovoljno govori o njemu. Nestrpljiv i drag. Debra je njegova, jel, djeva. Neka vrsta socijalnog radnika. Britanska vlada je plaća da obilazi starije Velšane i da predupredi lomljave kukova koji su skupi. Lomovi i novi kukovi, mislim. Ja sam zamlata koja je mislila da će otići na književno veče u petak i da će se odmoriti za vikend. Ha! E, ali nije bilo tako. U subotu sam bila deo domaćinskog tandema koji je vodio Velšane po Dorćolu u noćni izlazak. Gomila kafića. Gomila sveta. Mnogo pića. Domaćica Organizam prati velški cug. U nedelju, začudo, bez posledica, Domaćica Organizam vodi goste na ručak. Ručak bude sjajan. Antre - projice, kajmak, sir, pršuta, neke lude salate. Glavno jelo - svadbarski kupus, mešano meso sa pekarskim krompirom, seoska salata (najveselija salata na meniju, kaže konobar). I...i rakijica kruškica i 2 litre domaćeg crnog vina, od kojih je jedna čaša završila na mojoj odeći. Jakhida! I bila sam normalna do radnog sastanka u jednoj pivnici, posle ručka. Tamo su me preplavile emocije i pivo, i završila sam ljubeći sve redom. Otprilike, trebala mi je ona kuka kojom odvlače neuspešne glumce sa scene. Ovako me je dečko vukao za razne pijane delove tela. I uspešno me odvukao do kuće. U dragstoru sam kupila jedan preskupi buđavi sirac, pa sam se danas oduševila kada sam ga zatekla u frižideru. Mislim da je to zato što Velšani imaju neki domaći plavi sirac. Dobro što u dragstoru ne prodaju konje. Priča o malim velškim konjima koji imaju čarapice (one duže dlake na kopitima, feathers) me je baš oduševila... I bio je sjajan vikend. Njih dvoje su retko normalni ljudi. Piju i motaju pljuge, razmišljaju normalno. Akcenat je ekstra bonus. Samo, ja sam i dalje pijana, a tek je ponedeljak... Jakhida! |