::LUCY FAIR::

petak, 30.07.2004.

LORD OF THE MOSQUITOES

Moja starija kćerka jako voli životinje. Čak i one sitne i beznačajne. U stanju je satima promatrati mrave. Igrati se s paukom i vratiti ga neozlijeđenog pod krevet. Zove se Jurica, onaj u njihovoj sobi u Zagrebu. Ovog, nađenog u stančiću na moru nazvala je Perica.
No dobro, sve dok se ti čudnovati ljubimci zadržavaju na pristojnoj udaljenosti od mene, nek joj bude.
Međutim, što učiniti s insektima koji ne drže puno do distance i pristojnog ophođenja? Mislim na komarce, a što bih im učinila ne usuđujem se više ni pomisliti. Jer, kad je zamijetilo spray protiv gamadi, moje dijete me pogledalo onim pogledom, od kojeg bi se slomilo i srce šefa računovodstva u «Elektri», a kamoli neće majčinsko.
No, kako sam emotivno priglupa, palo mi na pamet da ponudim nečasni kompromis – neka izvede Pericu na sigurno. Dok odrasli obave ono što odrasli moraju obaviti, kad su nasrtljivi kukci u pitanju.
Dakle, genocid, govorio je rječiti pogled djevojčice, odviše tankoćutne da naglas izgovori što zapravo misli. Samo je tiho pripomenula da «Perica nije sam...»
Ima obitelj? Ali, znam ja – nije njoj stalo samo do paučje nejači, ne. Ona jednako žali i same komarce. Vidim joj u očima. Velikim, tamnim, prepunim suosjećanja za sva živa bića, osim za vlastite roditelje.
Dobro, kad je tako, onda ćemo i mi drukčije. Borit ćemo se protiv komaraca viteškim sredstvima.
Prvo, zujalica! Ima efekta. Pobjegli su. Neki. A oni koji su ostali, postali su još žustriji. Zaključila sam da je ta zgodna napravica komarcima ono što je ritam-mašina ljudima. Neki mrze house, a neki ga obožavaju. A kad se pročulo da je kod nas otvoren disco, mladež je navalila. Mali, sitni, živahni komarci-adolescenti dolijetali su u rojevima. Tinjalicu su pritom doživljavali kao light-show.
Premazali smo se uljem od čajevca, aromatičnom supstancom, za koju neki kažu da naprosto smrdi. I u pravu su. Sama sam se sebi gadila. Komarcima – nimalo.
Pojeli su nas. Debelog i mene. Mlađa blizanka dobila je ubod-dva. A ljubiteljica životinja – nijedan! U toku cijelog ljetovanja. Znam da zvuči suludo, ali mislim da je ona u dogovoru s njima. Jedne večeri našla sam je kako stoji kraj prozora i tiho pjevuši. Dijete, inače, osim životinja voli i muziku. Lako pamti melodije i rado pjeva pjesmice, često potiho, za sebe. Ali ovog puta, više je zvučalo kao «zzzzz». Kao da zuji. Nema sumnje, sporazumijevala se s komarcima, zna njihov jezik.
Svatko tko je čitao znameniti roman Williama Goldinga zna što znači «gospodar muha». Ima li išta gore? Ima, gospodarica komaraca!


Lucy Fair, vaša dopisnica iz Zone sumraka