Suprotno od
nedjelja, 29.12.2019.
Tko je ostao u ....ljepoj našoj
Nedelja je , znam , ali ja radim. Kao i nekolicina ,jedan ne tako nebitan postotak ljudi koje vecina ignorira. Mi smo kao neka siva zona koju se priznaje samo kad zaškripi.
Stariji sam radnik , imam več podosta staž u guzici. Promjenila sam i poslova i firma i privatnika i....vlada. Ali ovaj način rada , ophođenja , vođenja službe, posla ....postala je čista sprdačina.
Ruganje i omalovažavanje ,ponižavanje i podcjenjivanje.
Ne , pravi radnik se ne cijeni.
Zabušant, neradnik,uhljeb, guzičar....to se danas traži kao uvijet za napredak , za šefovsko mjesto.
U ljepoj našoj su ostali starci i uhljebi , svi ostali su otišli !
Kod mene više niti nema stručnih ljudi , otišli su , baš zbog gore navedenog . Zaposleni su ovi žohri. Njima ništa ne smeta, njima je bitna pozicija pa makar ih svi guzili. To su ljudi bez kičme , zato i jesu izabrani .
I onda dobiješ šefa koji nezna obračunati plače, kojemu je rad s ljudima tlaka a radi s njima, koji nezna organizirati smjene , voditi papirologiju , baratati komjuterom , sve ono što se očekuje od ....šefa !
Ja sam običan šljaker u godinama....i kakva je onda moja perspektiva ?
Crknut po teretom neradnika i uhljeba , bez napretka i poštovanja.....jer nemam vezu niti fakultet.
Ali i to ce puknuti kad moja generacija od u mirovinu.
Tko će onda savit kičmu ?
Oznake: posao
subota, 23.11.2019.
Radna subota
Najljepsi dio radne subote je jutro, u kojemu sretnete tek nekoliko pospanaca poput sebe na putu do posla.
Prazne ceste , poluprazni tramvaji....
Sneni grad u kojemu ste u potpunosti svijesni ljepote svitanja.
Oduran dio tog jutra su radio stanice koje slusam.
Velika vecina se ponasa kao sa svijet postoji samo po ponedeljka do petka .
Za te voditelje, zivot pocinje u petak navecer i traje do nedelje.
Za njih , ne postoje ljudi s drugim radnim vremenom.
Svi oni koji rade u smjenama , su nevidljiva vrsta sljakera koji su ispod njihovog ranga.
Nacin komuniciranja tih voditelja vrijeđa inteligenciju .
Ko da slusam pubertetlije kojima je vrhunac zivota podjebavati sve one koji ne rade od 7-15 od pon do pet .
Ne prica se o tim sljakerima, nitko ih ne spominje , mi smo neka siva zona
sluzimo da bi oni dokoni , mogli zivjeti u svom malo svijetu bez prevelikog stresa.
Mi smo tu da odrzavamo ,ceste,bolnice,objekte...
Policija,cistoca, bolnice,vatrogasci, dezirne sluzbe,zastitari...ima nas ali smo nebitni....
Glavno da ovi kancelarijski stakori imaju sav luksuz zivota u gradu .
Najbolje nas se vidi kada vikendom radimo nocne, pa se u jutro, dok bunovni
svijet cisti krmezlje , i kuka kao im je tesko , mi jedva drzeci oci otvorene, putujemo kuci ..i..prepoznajemo se po podocnjacima...
Oznake: radni vikend
Bilo jednom
Pa , ovo bi bio moje prvo pisanje bloga nakon brdo godina.
I eto me opet ovdje , da istresem dusu , da isplacem muku.
Jer, nekako , ispada da bol i suze pisu price.
Ali , ovo nisu ljubavne boli , pa cak niti financijske...ovo je samo zivot i razocaranje koje ide uz njega.
Sva ona sranja na koja se popikavamo putem i uporno ih ignoriramo....jer nije prigodno pisati , pricati o ....tome .
Ovaj dio je o odnosu roditelj-dijete !
Nitko vam ne govori kakvo vas razocaranje ocekuje, kakvu bol ce vam nanositi ,ono vase najmilije koje ste nosili kao kap vode na dlanu.
Nitko vam nece nikada reci da cete pozaliti sto ste ikada postali roditelj !
Ima roditelja kojima je svejedno ili
Koji su prerevni i preposesivni.
Ali malo je onih koji su ponosni na svoje potomke, koji postuju svoje roditelje.
Ja sam u vecini, onih koji se bori za svaki udisaj ,za svako pravo glasa , za goli opstanak uz svog sina.
Koji , je uz svu ljubav koju sam davala cijeli zivot, izrastao u ogorcenog, sebicnog tirarina.
Sin kojeg se moram bojati , bio bi pravi naslov , ali necu pokleknuti pred samosazaljenjem.
Borit cu se...pronaci cu nacin ...
Pasivno agresivna je njegova igra...igra zivaca i omalovazavanja
Oznake: Jesenji bluz
