Pa , ovo bi bio moje prvo pisanje bloga nakon brdo godina.
I eto me opet ovdje , da istresem dusu , da isplacem muku.
Jer, nekako , ispada da bol i suze pisu price.
Ali , ovo nisu ljubavne boli , pa cak niti financijske...ovo je samo zivot i razocaranje koje ide uz njega.
Sva ona sranja na koja se popikavamo putem i uporno ih ignoriramo....jer nije prigodno pisati , pricati o ....tome .
Ovaj dio je o odnosu roditelj-dijete !
Nitko vam ne govori kakvo vas razocaranje ocekuje, kakvu bol ce vam nanositi ,ono vase najmilije koje ste nosili kao kap vode na dlanu.
Nitko vam nece nikada reci da cete pozaliti sto ste ikada postali roditelj !
Ima roditelja kojima je svejedno ili
Koji su prerevni i preposesivni.
Ali malo je onih koji su ponosni na svoje potomke, koji postuju svoje roditelje.
Ja sam u vecini, onih koji se bori za svaki udisaj ,za svako pravo glasa , za goli opstanak uz svog sina.
Koji , je uz svu ljubav koju sam davala cijeli zivot, izrastao u ogorcenog, sebicnog tirarina.
Sin kojeg se moram bojati , bio bi pravi naslov , ali necu pokleknuti pred samosazaljenjem.
Borit cu se...pronaci cu nacin ...
Pasivno agresivna je njegova igra...igra zivaca i omalovazavanja
Post je objavljen 23.11.2019. u 10:47 sati.