Neki dan je moja sugradjanka Modesti blejz pisala post o „pomagalu“ za gluhonjime osobe, tj. kako na TV u onin malin kvadraticima u kantunu ekrana, obicno neka zenska osoba lamata rukan, te pravi razne grimase i mote, kako bi ljudi ostecena sluha i oni koji ne cuju mogli znat o cemu se radi u doticnoj emisiji.
…spomenute scene tih „voditelja“ ka' sta i ona sama kaze, zahtijevaju poznavanje odredjenih znakova za gluhe, puno znanja za razne simbole, puno muke, maksimalno brze pokrete kako bi se „stiglo“ one sta samo laprdaju jezikom, puno lamatanja rukan, naglih pokreta i mota, grcenja lica, usta, kolutanja ociju, naglasenih grimasa i da ne govorin sta sve ne…
…ha, i onda mi je palo na pamet kako bi se ti „voditelji“ morali razapet ka' Gospodin na krizu dok bi objasnili samo jednu kratku cakulu od samo 5 postojecih samoglasnika u nasem lipom 'rvatskom jeziku, al' u izvedbi dvojice Dalmatinaca:
…zamislite sad scenu na rivi, njih se dvojica sritnu i cakula pocimlje!
…oooooo!!!
…e!
…i???
…aaa!
…uuu!
…ae!
…prevod za „nepismene“:
…(odusevljenje kad ga je vidija)
…(javlja se i on njemu)
…(oni prvi ga pita da kako je)
…(a ovi njemu odgovara kako i nije nesto)
…(ovaj je sad ka' nesta zabrinut zbog toga)
…(a ovi njemu kaze: …a, sta ces kad je tako!!!)