…zelis me, a slikar!?… bumo to jos vidili!
Saptala je i ona… duboko disuc, a oni njen rucnik je vec zestoko pritija razdvajanjem i njenim dudama obecava sansu za slobodom.
…koji se kurac ne odrisi vise!... razmislja sam i ka' blesav piljija u njega sve mislec da ce moj pogled doprinit tom dogadjaju.
Podjem slobodnom rukom da joj olaksam stvar, ali zaustavi me njena.
…kaj jeeeee, ne moze to tako brzo! ….kroz stisnute zube procidi ona.
…ok, ostavit cu sladoled pa cemo onda… pokusam ja svatit tu njenu reakciju na svoju poziciju i logicki nacin razmisljanja, ali ona opet prosapuca.
…neeeeeee, drzi ga…trebat ce ti jos, bumo znali sta cemo sa njim!
…pa to je nasa „lula mira“, kaj ne?
…jebate, sta je sad vrazica smislila!?… promislim na brazaka.
…ali glava mi vise nije razmisljala ka' prije… funkciju je polako preuzimala ona druga bedastija, kojoj nije tribalo dvaput rec sta ce radit… slipo je slusala i gledala na ono jedno coravo oko!:))
Gleda sam je onako seksi opruzenu u fotelji, duge noge je rasirila ka' da sam joj osobni ginekolog ...mmmm, koji je to jebeni posa … promislim na brzaka:)
Ona druga sta joj je bila prebacena preko naslonjaca otvorila je mom oku pogled na sve lipote ovog svita pritvorene u jedan kanjon snova.
…ahhhhhhhh ljudi moji, sanjam li ja to???:))
…daj taj sladoled!... vrati me u realnost na trenutak njen sladunjavo - barsunasti glas i vec sam ka' hiptnotiziran pruzija ruku sa sladoledom prema njoj.
Uzela je casu, a onim spicastim jezikom pocela je oblizivat socne, pune usnice i gledajuc me drito u oci uzela ju je lagano naginjat na jednu stranu.
Gleda sam ne trepcajuc kako se rastopljeni sadrzaj sladoleda lagano primice rubu i pocima kliziti niz rub case…
Osjetija sam kako se trznula cilim tilom kad su prve hladne kapi pale na nju… zjenice su joj se naglo rasirile i iz onih plavih ociju iskrila je pohota do te mire da sam mislija da ce me sprziti ka' laser.
…lizi!
…liziiiiii! …ponovila je iste sekunde
…lizi meeee, budalooooo!… stenjala je vec vidno uzbudjena
…mmmmmm, kaaaaj jeeeee… sta cekas???... vec je lagano vristala od pozude…
Kapi su joj padale negdje na prsa izmedju njenih duda koje su se oslobodile rucnika vec nakon njenog prvog pozudnog udisaja …bradavice su joj iskocile bas ka' male jagode i jednostavno mamile da se uzmu u usta.
Klecao sam izmedju njenih vitkih noga koja su me sad vec stisle ka' klista skorpionke iz kojeg nije bilo povratka.
Spustim glavu na njen stomak negdje oko pupka, lagano dotaknem vrhom jezika po mirisljavoj i orosenoj kozi, na sta je ona reagirala jos jacim stiskom kolina na moje bokove.
U sebi vec zaludjen od svega, promislim: …e sad si moja malecka!
...no, bumo se igrali „Igara bez granica“! ...kaj ne!?:)... promrsim u sebi i skoro se nisam poceja naglas smijat...
...hehehehe, pajdo ...pa ti si to poceja na kajkavski cakulat!