Slavim.

Idem za dva sata gledat utakmicu pa na koktelčić, malo da se počastim. Jer danas je vaša Ruby imala promociju. Dobila sam svjedodžbu, ne diplomu, svjedodžbu, i sad sam službena baccalaurea iliti prvostupnica novinarstva. Sve je nekak bilo fensi, u "great ball roomu" u Sheratonu, svi zbigecani... Ja sam iskoristila priliku da obučem svoju najdražu crvenu haljnicu. Al nekak uopće nemam osjećaj da je to bila moja promocija kad sam ja još na faksu. Za dvije godine (nadam se), kad bude promocija magistara, eeeeee... To će onda biti taj osjećaj. No ipak ću ja danas sebe i F. počastiti koktelčićem, jedna diploma, pardon, svjedodžba, je ipak doma, ne?
I imamo novi auto. Ovaj auto. Hyundai Tucson. Crni. Odličan je, još sve miriši po novom, mmmm... Jedini problem mi je kaj je meni dosad Mazda 626 bila prevelika, ja vozim svoj mali Polo, a ovaj mi je ko tenk, ni ne usudim se sjesti za volan. Budem. Za godinu, dvije. Sad imamo tri auta, o moderne li obitelji... Pa danas idem i auto proslavit. Kad već slavim, jel.
A sutra radiiiiiim... Cijeli daaaaaaan. Ujutro idem na sajam vjenčanja (za novine), oko podneva na snimanje albuma jednog benda (za novine), poslije podne na bazenima, a navečer hostesa u klubu. O moj Bože. Umorna sam samo dok se sjetim, a sutra ću se vjerojatno onesvijestiti. Ali *bga, bit će para... Prva plaća je sjela, ono s bazena također, konačno, počastila sam se haranjem po X-Nationu, kupila jaknu, dvije vestice i suknju. Ajoj. A kao planiram sa Supermenom i u Maribor. A i u Ameriku, jel. Ajoj.
Kad smo već kod Supermena, sve po starom, zaljubljeni smo i sretni... Već sam si i s mamom super (njegovom), lude su te njegove "cure". Uglavnom, uživam, uživam, uživaaaam!

Sad malo do vas, pa pod tuš, pa van!
Ljubi vas Ruby!

Novi dizajn, evo me opet.

Nekak su mi jako dragi ovi bijeli jednostavni dizajni, najlakše mi je buljit u njih i nekak... Ne znam, less is more.
Dosadno mi je, idem u kazalište za dva sata, a do onda nemam posla pa idem nekaj natipkat tu. Danas je Ruby konačno potpisala studentski ugovor za plaću i početkom sljedećeg tjedna na moj će račun sjesti 3000 kuna. Plus još ono za bazene, kojih 1300 kuna... Pa ja sam bogata! Dogovorila sam se s Momkom (Supermenom) da idemo u Maribor, on kao mora u shopping, a ja idem u pratnju. Khm, khm, ne zna on da se i ja nabrijavam na shopping, mislim da će mu prisjesti.
Inače, Supermen je upoznao mamu. Moju mamu, mislim. U subotu sam radila u jednom klubu kao hostesa (malo sam mu konkurencija) i nisam imala auto pa je on došao po mene da me odfura. A budući da smo mama i ja bile same, rekla sam joj da ću ga pozvati unutra. I jesam, ali samo na kratko, čisto da ga mama upozna jer mi je prigovarala zbog razlike u godinama (stariji je od mene nešto više od 7 godina). I rekla je kasnije da joj se sviđa, da joj se čini pametan, da je zgodan i drag. I, najbitnije, da me gleda ko Boga. E a u nedjelju nije ni on meni ostao dužan nego je i mene upoznao sa svojom mamom. Iako sam već "domaća" kod njega, mamu nisam upoznala, samo sam uletjela u sobu i mamu nisam ni vidla. I onda kad smo već u tom điru upoznavanja, upoznale se nas dvije, mama mu je skroz simpa, a i ona za mene kaže isto i veli da sam joj baš draga i lijepa. I svaki put sad kad sam kod njega, evo nje s onim milim glasićem "Rubyca je tuuuu..." Sad ja znam njegovu cijelu obitelj, sestra mu je legendarna, nas dvije se tolko nasmijemo da nam je Supermen rekao da ćemo se jednom raspuknuti od smijeha. A najbolje mi je kad se urotimo protiv njega, a on jadan ne zna kud bi... Al mi to njemu od milja radimo. On još mora upoznat mog tatu, ali mislim da će to ipak pričekati, jer moj tata nije upoznao nijednog mog dečka, pa je i meni malo bed... Pričekat ćemo da prođe još neko vrijeme, jer, iako se meni čini ko tri godine, skupa smo tek tri tjedna, pa, ono, ne? A ja obožavam provodit vrijeme s njim, obožavam dok me mazi i pazi i gleda... Iako imam ogromnu masnicu na nadlaktici od njega (hm, da), samo nek on mene pipka... Jučer mi je rekao da se zaljubio, a moram priznati da sam se i ja pa me pomalo strah. Ali baš imam neki dobar osjećaj u vezi nas.
I tako... Sva sam nekakva radna, ovaj tjedan sam imala super teme za novine, izlaze mi dosad najveći članci, dva su na dvije strane, a upoznala sam i super ljude i bila na super mjestima. U subotu sam bila u vinarijama i skoro se napila, upali u neku veselicu među turiste i s njima cugali, a sve ono kaj su točili za slikanje, ja sam 'morala' popiti. Pa kad sam 'morala', popila sam. Onda sam još navečer cugala u klubu di sam radila, afkors, besplatno, ajaaaaaj... Ali sam bila tolko umorna cijeli dan da se nisam ni napila. Nadam se da ću sutra na sastanku dobiti opet jednako dobre teme...I onda ne stignem više obavljat neke dodatne poslove, ali stvarno ne stignem, za vikend sam uglavnom na terenu, a moram negdi smjestiti i faks...

Eto, tolko od mene zasad, idem pod tuš, pa u kazalište, pa gledat drugo poluvrijeme utakmice k Supermenu u klub.
Ljubi vas Ruby!

Happy together.

Evo da se javim tu na brzinu. Ovo je prvi post koji pišem sa svog laptopa, konačno su se moji smilovali i shvatili da jednoj mladoj novinarki laptop zbilja treba. Trebala bih biti na poslu, ali nisam, bila sam jučer u Zg i danas moram opet (jer sam jučer zaboravila index, a ko nema u glavi, ima u nogama, ne?) pa sam danas ujutro nazvala urednicu (imamo novu izvršnu urednicu) i rekla joj da ne mogu doći. I ostala spavati. Baš sam zločesta, jel? Ali baš me briga.
Jučer je i Momak išao sa mnom u Zg. Trebao se naći s nekim DJ-ima da se dogovori za gažu u svom klubu, ali na kraju se nije našao s njima, samo s nekim frendovima. Došli smo u Zg oko podneva i otišli na ručak tamo kod katedrale, pa otišli u Muller, kupio je najbolji parfem ikad, tako dobro miriši, onako, čisto, mmm, stalno bi ga držala pod nosom. Pa smo još malo šetali, pa na kavu pa ja otišla na faks. Došla na faks, predavanja nema. Obožavam kad profesori ne stave obavijest na net da nema predavanja. E onda sam otišla s curama s faksa na kavu, naklafrale se, srela sam Peruniku, a kasnije nam se i Momak pridružio pa su ga cure upoznale. Pokazala sam im sliku ranije, isplazile su jezik do poda kad su ga vidle. Ah, baš imam zgodnog dečka. Poslije smo planirali do kina, ali nije nam se sviđao izbor filmova pa nismo. Sjeli na cugu, poslije otišli sredit moj povrat poreza iz Graza i na vlak. I još smo doma bili zajedno, pa sam došla doma tek oko 11 navečer. Proveli smo 12 sati zajedno i bilo je predobro. Uživala sam.
I dalje uživam s njim, predobar je prema meni i imam osjećaj da smo zajedno već godinama, a ne samo dva tjedna. Dva tjedna!! Uostalom, on je rekao da je to to, on mene ženi, a jučer za ručkom mi je skoro škamp stao u grlu kad mi je rekao da bismo nas dvoje imali baš lijepu djecu. Ma, bolje da ne pišem više o tome, jer bih mogla laprdati i laprdati... Samo da znate da sam jako sretna. JAKO sretna. Ja sam njegova princeza. A on je moj Supermen.
Ok. Moving on. Malo sam si s***ala faks. Uglavnom zbog posla. Dobro su mi rekli, kad jednom počneš raditi, teško ćeš se snalaziti s faksom. A ja sam odjednom počela raditi tri posla. Novine, bazeni i sad odjednom počinjem raditi u klubu svog šefa, nešto kao hostesa/promotor subotom, 200 kn po suboti, nije loše, ne? Ok, neću pasti godinu, ali malo sam se opustila, idući semestar se moram srediti i nadoknaditi zaostatke.
Put u Ameriku polako se planira. Mislim da idemo tamo oko 13.3., za dva mjeseca, jedva čekam! Konačno sam instalirala Skype pa konačno i VIDIM i ČUJEM frendicu koja je tamo, a lakše nam se tako dogovarati.
I tako... Toliko od mene zasad... Idem vidjet kaj ima kod vas pa se spremit i na vlak, a taaaak mi se ne da...

Ljubi vas Ruby!

P.S. Lolita, ako ovo čitaš, sanjala sam te noćas. Srela sam te na nekoj livadi i žalila si se da si gladna i onda sam ja išla u nekakvo skladište krast palačinke za tebe.

Danas sam se probudila u pola 12 i konačno se naspavala. Od petka sam bila toliko izmorena da sam danas jednostavno morala ostati doma, ne otići na posao i ne otići u Zagreb, samo ostati spavati. Godišnji je gotov, počeli smo raditi i moj prvi zadatak je bio napisati mini reportažu o noćnom životu u svom gradu. Ok, inače bi mi to bilo piece of cake, ali ako uzmete u obzir da sam čitav vikend radila od 8 ujutro na bazenima, e onda...
Još sam u petak bila vani, ne dugo, ali vozila sam Momka (rekao mi je da je on moj Momak) doma pa smo se još zadržali ispred zgrade pa sam se u subotu jedva digla u pola 8. Onda sam u subotu išla odradit taj noćni život, dogovorila sam se s fotografom da se nađemo u ponoć, obiđemo to za jedan sat i idemo doma. Aha. Došla sam doma u pola 5 jer smo u svakom bircu i klubu morali nekaj popiti, a kak smo turneju završavali u klubu kod Momka, a on je bio DJ, ostala sam s njim do fajrunta i vozila ga doma. Ne moram pričat kak je bilo dići se za tri sata. U nedjelju sam poslijepodne prespavala, navečer s curama na cugu i onda se našla opet s Momkom. I otišli k njemu doma. Nakon 4 dana veze ja otišla k njemu doma. Kako mi je bilo neugodno... Ali rekao je da mu mame nema, a sestra radi pa nas ne bude skužila... I uletim u stan, stojim u hodniku i - evo sestre. Mislim da sam bila crvena ko paprika, ali sestra mu je skroz simpa i bila je super prema meni. I jučer sam ga pitala kaj veli seka za mene, i rekao mi je da sam ju očarala, da sam joj totalno lijepa, totalno slatka i da imam predivan osmijeh i da pazi kaj radi sa mnom. Eto, jedan član obitelji (ok, dva) sam već osvojila.
A meni je tako lijepo s njim.. Prekrasno. Prva dva dana mi je bilo totalno čudno, ali sad mi je ko da ga znam već deset godina, a to mi se valjda nikad nije dogodilo, volim kak me gleda i kak me mazi i pazi i kak me zove... I još sam mu jučer iskreno rekla o Prijatelju i Njemu i nije mi uopće bilo bed jer smo se dogovorili da ćemo o svemu iskreno... Ma, mislim da je ovo početak jedne divne veze.
A posao... Ehm da. Rekla sam da ću vjerojatno dati otkaz, ali predomislila sam se. Možda je kriva nova godina i moja odluka da se mijenjam, ali jučer sam čvrsto i odlučno rekla šefu da moram razgovarati s njim i jesam, rekla sam sve kaj sam mislila za plaću i sve to, dogovorili smo se da će isplata za moja dva mjeseca biti tamo oko 23.1. Inače su se dogodile neke rošade, naš šef ima tri lista i sad su se redakcije međusobno ispremiješale, ja sam ostala na svom mjestu, ali troje kolega je otišlo, dvoje došlo, još jedna kolegica odlazi, a jedna dolazi... I dogovorila sam se sa šefom da bih trebala dobiti neke nove zadatke tako da bih tjedno trebala napisati petnaestak kartica teksta, znači 60 mjesečno, a plaća po kartici je 60 kuna. Nije loše za jednu studenticu, ne? Tako sad čekam tu plaću, za koji dan stiže plaća s bazena, kojih 1300 kuna.. Ma odlično.
I da, bijah u Grazu, nakupovala neke stvarčice, majice, pidžamu, tange, grudnjak, čarape, čizmice.. Ja zadovoljna, ali bila bih zadovoljnija da je bilo više novaca. No dobro, sad sve ovo stiže, ništa, morat ću u još jedan shopping.
I na kraju... Moram vam reći da sam sretna... Jako sretna. Krenulo je na svim područjima, ja samo uživam... Idem malo do vas pa pod tuš i do Momka...
Ljubi vas Ruby!

No regrets, they don't work...

I eto. Nova godina. Naravno da se moram privikavat na činjenicu da za ono kaj se događalo prekjučer moram reći "prošle godine". A pretprošla godina mi je, naravno, prošla. Vjerujem da ću se do kraja mjeseca naviknuti.
Kako ste se provele/li? Ja dobro. Ne ludo, ne nezaboravno, ali dobro, bolje nego nekih prijašnjih godina. Ujutro prije 9 već sam sjedila na stolici kod frizerke, ošišala sam se na još kraće, u 12 smo već bile u Bircu i počele cugati. Naručile smo samo jedan bambus, ali popile smo ih desetak, nemam pojma kolko, samo su dolazili. Tamo smo se zadržali do kojih 6 popodne (6 sati cuganja, ne znam kak se nisam napila), a oko pola 7 smo krenuli u jedno obližnje selo na ono imanje o kojem sam jednom pisala. Skupilo se nas petnaestak, cuga, hrana, muzika, peć na drva, jedna mica maca i jedan jaaaaaaako pijani prijatelj... Popio je više od litre votke i to zalijevao pivom, a uz to je bio blago bolestan - rezultat - posla oko njega više nego oko male bebe. A najviše posla sam imala ja jer se meni jadao, cijelu životnu priču sam čula... Na kraju sam shvatila da samo to i hoće, suosjećanje, a postao je toliko naporan da sam mu ne znam koliko puta morala reći "od***i" da se makne.
Uglavnom, bilo je dobro, odbrojavanje smo propustili jer se nismo mogli dogovoriti koliko je sati, čestitali smo si svi redom (najljepše sam se izgrlila s Prijateljom) i onda su oko pola 2 svi zamrli. Nije ni čudo, s obzirom da smo svi pili od podneva. Tako smo mi jedva dočekale prijevoz i otišle do jednog kluba di smo se srele s još nekim frendicama i ostale tamo do pola 6. Došla sam doma mrtva umorna, noge samo što mi nisu otpale, ali naplesala sam se ko velika pa je bilo za očekivati. Prvi dan nove godine provela sam u krevetu, cijeli dan u trenirci, a ispod nje pidžama. I baš mi je to i trebalo, nikakva repriza, samo odmor.
I da. Mislim da imam dečka. Zapravo, imam. Samo mi je jako čudno to sve i još se privikavam jer nisam bila u vezi sto godina. Radi se o onome s kave iz prošlog posta, a divnog li čuda, slučajno je vlasnik kluba u kojem sam na kraju završila. I sve je ok, samo imam neki osjećaj... A ne mogu ga objasniti. Ali idemo polako, vidjet ćemo kako će i što će biti.
Ovaj vikend ponovo radim, kako novinarski posao, tako i onaj na bazenima. A u ponedjeljak konačno opet Graz... Na poslu sam rekla da idem u Zg jer mi se ne da pisat reportažu o tome, a znam da bi urednik to tražio... Tako da eto...
Ne znam što bih sama sebi poželjela u novoj godini, osim možda malo više samopouzdanja i sigurnosti. Ostalo će se već nekako naći. Vama želim sve najbolje, neka vam ova godina bude najbolja do sad!

Ljubi vas Ruby!