No regrets, they don't work...

I eto. Nova godina. Naravno da se moram privikavat na činjenicu da za ono kaj se događalo prekjučer moram reći "prošle godine". A pretprošla godina mi je, naravno, prošla. Vjerujem da ću se do kraja mjeseca naviknuti.
Kako ste se provele/li? Ja dobro. Ne ludo, ne nezaboravno, ali dobro, bolje nego nekih prijašnjih godina. Ujutro prije 9 već sam sjedila na stolici kod frizerke, ošišala sam se na još kraće, u 12 smo već bile u Bircu i počele cugati. Naručile smo samo jedan bambus, ali popile smo ih desetak, nemam pojma kolko, samo su dolazili. Tamo smo se zadržali do kojih 6 popodne (6 sati cuganja, ne znam kak se nisam napila), a oko pola 7 smo krenuli u jedno obližnje selo na ono imanje o kojem sam jednom pisala. Skupilo se nas petnaestak, cuga, hrana, muzika, peć na drva, jedna mica maca i jedan jaaaaaaako pijani prijatelj... Popio je više od litre votke i to zalijevao pivom, a uz to je bio blago bolestan - rezultat - posla oko njega više nego oko male bebe. A najviše posla sam imala ja jer se meni jadao, cijelu životnu priču sam čula... Na kraju sam shvatila da samo to i hoće, suosjećanje, a postao je toliko naporan da sam mu ne znam koliko puta morala reći "od***i" da se makne.
Uglavnom, bilo je dobro, odbrojavanje smo propustili jer se nismo mogli dogovoriti koliko je sati, čestitali smo si svi redom (najljepše sam se izgrlila s Prijateljom) i onda su oko pola 2 svi zamrli. Nije ni čudo, s obzirom da smo svi pili od podneva. Tako smo mi jedva dočekale prijevoz i otišle do jednog kluba di smo se srele s još nekim frendicama i ostale tamo do pola 6. Došla sam doma mrtva umorna, noge samo što mi nisu otpale, ali naplesala sam se ko velika pa je bilo za očekivati. Prvi dan nove godine provela sam u krevetu, cijeli dan u trenirci, a ispod nje pidžama. I baš mi je to i trebalo, nikakva repriza, samo odmor.
I da. Mislim da imam dečka. Zapravo, imam. Samo mi je jako čudno to sve i još se privikavam jer nisam bila u vezi sto godina. Radi se o onome s kave iz prošlog posta, a divnog li čuda, slučajno je vlasnik kluba u kojem sam na kraju završila. I sve je ok, samo imam neki osjećaj... A ne mogu ga objasniti. Ali idemo polako, vidjet ćemo kako će i što će biti.
Ovaj vikend ponovo radim, kako novinarski posao, tako i onaj na bazenima. A u ponedjeljak konačno opet Graz... Na poslu sam rekla da idem u Zg jer mi se ne da pisat reportažu o tome, a znam da bi urednik to tražio... Tako da eto...
Ne znam što bih sama sebi poželjela u novoj godini, osim možda malo više samopouzdanja i sigurnosti. Ostalo će se već nekako naći. Vama želim sve najbolje, neka vam ova godina bude najbolja do sad!

Ljubi vas Ruby!