Evo me, sada sam stigla...

Here I am. Stalno sam tu negdi, ali nikak da se primim tipkanja i da konačno sročim smislen post. Iako znam da neke od vas imaju waaaaay duže pauze od mene, meni se nekak i desetak dana čini puno.
A kod mene sve po starom. I dalje uživam na poslu, iako su me počele nervirati neke sitnice poput činjenice da urednik traži da mu napišem karticu teksta i onda ju skrati na pola. Onda nek mi to odmah kaže, meni je još lakše napisati manje. Ali ok je. Dosad je objavljeno dvadesetak mojh članaka, a od ovg broja (koji izlazi sutra) sam službeno dio redakcije, tj. moje ime se nalazi u impressumu. A budući da u svakom broju s fotkom predstavljaju jednog člana redakcije, sad je došao red na mene. Bilo mi je tako neugodno kad me naš fotograf pred cijelom redakcijom slikao za to... Smijala sam se od uha do uha. U biti, ja se na svakoj fotki smijem od uha do uha. Pozirala sam na stolici, pa pokraj nje, pa sam klečala na njoj... Ali ok je ispalo, zadovoljna sam fotkom. Tako da, eto, na poslu ko i do sad, lijepo mi je, zezam se, učim, radim... Bolje ne može. Zasad.
A za sve ostalo kao da nemam vremena. Ovih me dana drži PMS i već sve znate da tih dana ja plačem. Obavezno. Ali sad sam preumorna da bih plakala. Ili jednostavno nemam vremena. Radim do otprilike, 3, 4 popodne, kako kad, nekad poslije posla odem s F. na kavu, dođem doma, već je mrak, malo popričam sa svojima doma, prolunjam po netu i već sam spremna za krevet. Neki dan me ulovilo neko cmoljenje, ali majke mi, preumorna sam bila da bih plakala. Što je i dobro, jer ne mogu idući dan doći s vrećicama na gornjim i donjim kapcima, kaj bi si ljudi mislili.
I tako sam zaključila i da nemam vremena za dečka trenutno. Nisam mislila da ću to ikad reći, ali eto. Jesam. Uz ovakav tempo strpala bih ga samo u vikend, a vikendom sam uglavnom na bazenima s F., gdje radimo kao animatorice i eto... Uglavnom radim, radim, radim. Danas smo F. i ja zaključile da nemamo vremena otići na fizuru, a to nam se nikad nije dogodilo. Ali nema veze, bit će lijepo kad sva plaća sjedne na račun... Plus još stipendija... Dobro će doći za (još jedan) shopping u Grazu, idem 5.1., već sam rezervirala bus, da uhvatim one novogodišnje rasprodaje...
I eto, toliko od mene... Idem do vas koliko stignem, a onda jurim na promociju Oriflame kozmetike u hotel...

Ljubi vas Ruby!

Huh.

Boomp3.com

Evo konačno i ja ulovila vremena i volje da vam se javim. Naporno mi je bilo protekla dva tjedna i kad sam imala volje da se javim, nisam imala snage. A kad sam imala snage... Ma da, pa nisam imala snage.
Uglavnom, javljam vam report iz Graza. Sutra u mom listu izlazi moja reportaža pa je neki imaju pročitati u nešto strožem izdanju, a vama ću reći da sam trošila bez srama. Šalu na stranu, kupila sam čuda, ali problem je bio u tome što smo mi najprije otišli u centar Graza, gdje smo bezveze izgubili dva sata, a tek smo se onda vratili u Seiersberg, a skroz smo zaboravili da je subota i da se dućani zatvaraju u 6 sati. Jedino kaj sam ja uspjela shvatit od prodavačice bilo je "geschlossen" i to nakon što mi je treći put to ponovila, a onda mi je pao mrak na oči jer sam u novčaniku imala još više od 100 eura. Ali sam taj shopping eto nadoknadila u metropoli i ukupna računica ide otprilike ovako: crni zimski kaput, crna jakna, čizme, torba, remen, šal, dva prsluka/tunike, jedan kraći prsluk, haljinicu, četiri vestice, dvije obične majice, donji veš, nakit... Mislim da nisam ništa zaboravila. Uglavnom, u potpunosti sam obnovila ormar, žao mi je jedino da nisam kupila nijedne hlače. Ali stignem.
A društvo u shoppingu... Auuuuuu... Bolje nije moglo biti. Prijatelj, Potencijalni, F. i ja. Smijeha, zezanja... Savršeno. Budući da je Prijatelj carinik, izračunao je da bi nas četvero trebalo platiti carinu od 1200 kuna, ili ćemo se dogovoriti. Dogovorit ćemo se. Tako smo odmah tu večer F. i ja odlučile odužiti se pa smo kod Potencijalnog u stanu pekle palačnike i zezali smo se do dva ujutro. Kako je meni lijepo u njihovom društvu, ne mogu vam opisati. Danas sam rekla F. da mi ne bi trebalo ništa više kad bih imala nju i Prijatelja. A Prijatelj i dalje šalje miješane signale jer sam u retrovizoru ne jednom ulovila njegov zločesti pogled, a F. mi je rekla da me odmjerio od glave do pete kad sam legla na kauč. Guzom okrenuta njemu. No ok, ne da mi se trenutno razmišljati o tome (a i stvarno sam preumorna) pa ću se prebacit na drugu meni omiljenu temu.
A to je - posao. Lovin' it, lovin' it, LOVIN' IT!!! U zadnjem je broju izašlo pet mojih članaka, a kolege su mi objavili i sliku. Bez mog znanja, ali ajde, slika je lijepa, a poslužila im je za kratku foto vijest. Ovaj tjedan još je bolje. Svaki dan drugačiji, svaki dan zanimljiv na svoj način, svaki dan neki drugi ljudi... Isto tako, svaki dan i moja redakcija i ljudi s kojima radim, a koji su mi svaki dan sve draži i draži... Sad sam se već polako i oslobodila onog osjećaja za koji vjerujem da svi imaju kad su novi među dobro uigranom ekipom i počinjem stvarno uživati. Svaki dan sam na barem jednoj kavi pod radnim vremenom, nema pritiska, zna se kad se sve mora obaviti i sve jako dobro funkcionira. Sutra imam radnu subotu, ali moj zadatak je - nećete vjerovati - otići u moj omiljeni klub navečer na Facebook party i napraviti reportažu o tome! Pa ne može biti bolje...
I, da, za sve one koji ne znaju i koji su me pitali - da, studiram novinarstvo, prvostupnica jesam, a sad sam upisala diplomski studij za magistricu. Jedino pomalo smiješno mi je to što u redakciji nitko, pa čak ni glavni urednik, nije diplomirani novinar. Jedinu titulu imam ja. Da ne bi bilo zabune, urednik i izvršni urednik su jako dobri novinari, svi moji kolege također, ali pomalo me rastužuje činjenica da zapravo studiram bezveze jer novinar danas može biti bilo tko. Ali ne brinem previše - ja uživam.

Toliko od mene, idem u krevet jer padam s nogu, još se ne mogu naviknuti na radne dane i neonvencionlano radno vrijeme.
Ljubi vas Ruby!

Ipak.

Boomp3.com

Ne mogu, a da vam ne natipkam kako sam danas uživala na poslu. Zapravo, da vam napišem kako mi je uopće na poslu. Pa, dođem ja prvi dan, bez ikakvog, ali IKAKVOG iskustva (eto takav vam je FPZG), a kad ono, oni mene doslovno bacili u vatru. Urednik (koji je, usput budi rečeno, genijalan) mi je dao zadatak i kao, kad ja sama obavim posao na terenu, zajedno ćemo napisati tekst. Sama obavim posao na terenu? Kako, molim? Ništa, Ruby, telefon u ruke i zovi. Dogovori sastanak. I dogovorila ja, otišla, obavila, vratila se i napisala članak. Sama. Urednik je to na kraju malo pogledao i nešto sitno preradio. Već drugi zadatak bio je lakši, treći još lakši... A danas sam zbilja uživala na poslu. Jedan od današnij zadataka bio mi je otići s fotografom u jedno selo na seosko imanje zbog... Pa, ne smijem reći, čitat će neki u novinama. Uglavnom, imanje je ogromno, popela sam se na vrh vidikovca i promatrala dio svog grada koji je stvarno prekrasan, podragala kobilu i srnu - da, srnu, uopće nije bila plašljiva! Najela se finih domaćih podravskih specijaliteta, popila na kraju i jedan gemišt, kak prava Podravka!
Prije toga bila sam u školi za djecu s posebnim potrebama, i tako se raznježila nad njima... To su tako divna djeca, čim sam ušla, dotrčali su do mene, pitali kako sam, koga trebam, kako se zovem... Ma strašni su.
I tako, napisala ja svoja tri članka za danas i otišla. A sad sam se već skompala i s ostalom ekipom iz redakcije, već je nekako bolje, lakše, još kad je urednik tako dobar... Samo jedna novinarka kao da neće uopće pričat sa mnom, ili to ja samo umišljam... Vjerojatno.
Preksutra (kao što sam vam već otprilike trideset puta najavila) idem u shopping. Ovaj put sam to spomenula zato što je moj urednik bio oduševljen činjenicom da idem u shopping u Graz i, naravno, moram napisati reportažu. Nema problema, moje dvije velike ljubavi, shopping i novinarstvo, di ćeš bolje...
U, da, još sam neki dan (prekjučer) bila na koncertu Sandre Bagarić i Đanija Stipaničeva povodom dana svog grada. Bilo je predobro, ne znam otkud je jedna stvar koju su izveli, ali bilo je to nešto najbolje što sam čula u svom životu. Opera je divna stvar.

Eto tako vam ja uživam, a stvarno se nadam da ću i nastaviti tako uživati!
Ljubi vas Ruby!

I tako...

Boomp3.com

Dakle, onaj poslić za koji sam natuknula u prošlom postu... Pa, sjedim ja tako taj dan na terasi kafića, stol kraj mene direktor lokalnih listova s nekim kolegom. Ode F. na wc, a ja čujem: "Novinarka!" E budući da mene tako zove samo jedan tip kojeg ne volim, nisam se odazvala. Kad ono opet: "Novinarka!" Ajde, okrenem se, a kad ono - gospodin direktor. "Kak si? Kak faks? Ti se radi?" Pa kad pitate, radi. I tako sam dogovorila razgovor s tim kolegom koji je glavni urednik novog lista u gradu. Danas otišla na razgovor, bila na sastanku redakcije, slušala kako dogovaraju teme i onda porazgovarala s urednikom. Uglavnom - sutra počinjem. Naravno, to je probno, dok ne vidimo kako tko diše i kako ćemo surađivati. Počet ću s nekim lakšim temama budući da nemam iskustva, a onda ćemo vidjeti. Ali baš se veselim - radit ću ono za što se školujem, radit ću teme koje volim i dobit ću neki honorar za to. Plus, da, jedan od kolega u redakciji bit će mi i Potencijalni. Da mi je netko prije godinu i pol to rekao, rekla bih da nije normalan. Ali - can't wait.
Eh, da. U subotu sam, kao i uglavnom cijela Lijepa naša bila na groblju. I tako šećemo mama i ja od groba do groba i ugledam ja Prijatelja. Stoji sam. Kažem mami da ću doći, idem ga samo pozdraviti. I prilazim mu, vidim da nešto priča... I shvatim. On priča sa svojim tatom. Koji je umro kad je on imao dvije godine. Oči su mi zasuzile kad sam to shvatila i sva sam se zbunila. Ali pričali smo kojih desetak minuta (možda i dulje) i podsjetila sam se kako mi je lijepo pričati s njim... Ali kad se sjetim te slike, kako stoji sam na tatinom grobu i priča s njim... Strašno nešto. Uglavnom, dogovorili smo ugrubo odlazak u shopping, lalalalala... Za detalje ćemo se još čuti ovih dana, lalalalala... Again - can't wait.

I tako... Javit ću vam se onda poslije shoppinga, sumnjam da ću prije, a tko zna, možda i hoću...
Ljubi vas Ruby!