Huh.

Boomp3.com

Evo konačno i ja ulovila vremena i volje da vam se javim. Naporno mi je bilo protekla dva tjedna i kad sam imala volje da se javim, nisam imala snage. A kad sam imala snage... Ma da, pa nisam imala snage.
Uglavnom, javljam vam report iz Graza. Sutra u mom listu izlazi moja reportaža pa je neki imaju pročitati u nešto strožem izdanju, a vama ću reći da sam trošila bez srama. Šalu na stranu, kupila sam čuda, ali problem je bio u tome što smo mi najprije otišli u centar Graza, gdje smo bezveze izgubili dva sata, a tek smo se onda vratili u Seiersberg, a skroz smo zaboravili da je subota i da se dućani zatvaraju u 6 sati. Jedino kaj sam ja uspjela shvatit od prodavačice bilo je "geschlossen" i to nakon što mi je treći put to ponovila, a onda mi je pao mrak na oči jer sam u novčaniku imala još više od 100 eura. Ali sam taj shopping eto nadoknadila u metropoli i ukupna računica ide otprilike ovako: crni zimski kaput, crna jakna, čizme, torba, remen, šal, dva prsluka/tunike, jedan kraći prsluk, haljinicu, četiri vestice, dvije obične majice, donji veš, nakit... Mislim da nisam ništa zaboravila. Uglavnom, u potpunosti sam obnovila ormar, žao mi je jedino da nisam kupila nijedne hlače. Ali stignem.
A društvo u shoppingu... Auuuuuu... Bolje nije moglo biti. Prijatelj, Potencijalni, F. i ja. Smijeha, zezanja... Savršeno. Budući da je Prijatelj carinik, izračunao je da bi nas četvero trebalo platiti carinu od 1200 kuna, ili ćemo se dogovoriti. Dogovorit ćemo se. Tako smo odmah tu večer F. i ja odlučile odužiti se pa smo kod Potencijalnog u stanu pekle palačnike i zezali smo se do dva ujutro. Kako je meni lijepo u njihovom društvu, ne mogu vam opisati. Danas sam rekla F. da mi ne bi trebalo ništa više kad bih imala nju i Prijatelja. A Prijatelj i dalje šalje miješane signale jer sam u retrovizoru ne jednom ulovila njegov zločesti pogled, a F. mi je rekla da me odmjerio od glave do pete kad sam legla na kauč. Guzom okrenuta njemu. No ok, ne da mi se trenutno razmišljati o tome (a i stvarno sam preumorna) pa ću se prebacit na drugu meni omiljenu temu.
A to je - posao. Lovin' it, lovin' it, LOVIN' IT!!! U zadnjem je broju izašlo pet mojih članaka, a kolege su mi objavili i sliku. Bez mog znanja, ali ajde, slika je lijepa, a poslužila im je za kratku foto vijest. Ovaj tjedan još je bolje. Svaki dan drugačiji, svaki dan zanimljiv na svoj način, svaki dan neki drugi ljudi... Isto tako, svaki dan i moja redakcija i ljudi s kojima radim, a koji su mi svaki dan sve draži i draži... Sad sam se već polako i oslobodila onog osjećaja za koji vjerujem da svi imaju kad su novi među dobro uigranom ekipom i počinjem stvarno uživati. Svaki dan sam na barem jednoj kavi pod radnim vremenom, nema pritiska, zna se kad se sve mora obaviti i sve jako dobro funkcionira. Sutra imam radnu subotu, ali moj zadatak je - nećete vjerovati - otići u moj omiljeni klub navečer na Facebook party i napraviti reportažu o tome! Pa ne može biti bolje...
I, da, za sve one koji ne znaju i koji su me pitali - da, studiram novinarstvo, prvostupnica jesam, a sad sam upisala diplomski studij za magistricu. Jedino pomalo smiješno mi je to što u redakciji nitko, pa čak ni glavni urednik, nije diplomirani novinar. Jedinu titulu imam ja. Da ne bi bilo zabune, urednik i izvršni urednik su jako dobri novinari, svi moji kolege također, ali pomalo me rastužuje činjenica da zapravo studiram bezveze jer novinar danas može biti bilo tko. Ali ne brinem previše - ja uživam.

Toliko od mene, idem u krevet jer padam s nogu, još se ne mogu naviknuti na radne dane i neonvencionlano radno vrijeme.
Ljubi vas Ruby!