... ja nemam razloga za strah...

Boomp3.com



Situacija iz prošlog posta - dobila je svoj rasplet. Ali zadržat ću ga za sebe. Znaju ga meni najbliže osobe i možda je i to previše.
Šaljem puno puno poljubaca i zagrljaja Miss T. i Persephone. Hvala vam.



Imam neutaživu želju za junk hranom.

Kao pčela u žlici čaja dok drži dah...

Boomp3.com



*udarac u želudac*



*udarac u želudac*

Ne mogu vjerovati. O čemu ti razmišljaš? Kako možeš biti tako sebičan? Znaš li uopće kome to pišeš? Poznaješ li ti mene uopće? Znaš li koliko još trzam na tebe, iako to ne pokazujem? Znaš li kroz kakav sam pakao prolazila zbog tebe? Sjećaš li se toga svega? Ne pričamo mjesecima o tome svemu, onda ovako? Kakav je to način? Ne sjećaš se koliko sam puta plakala zbog tebe? Baš si morao rasplakati me još jednom? Natjerati me da se čitavu noć vrtim po krevetu? Natjerati me (opet) da u 4.40 popijem Xanax jer san ne dolazi na oči? Jesi, pretjerao si. Nisu ti smiješne takve igrice, dragi moj... Misliš da sam preosjetljiva? Ne pitaš se zašto? Ne znaš da si bio moje prvo SVE? Što očekuješ od mene? Misliš zaista da sam takva? Što da sam rekla da imam dečka? Misliš da bih ga varala s nekim poput tebe? Srce bi me vuklo, dragi moj, itekako, ali naučila sam ga savladati... Kako ti pada na pamet uopće tako me mučiti? Zašto? Zoveš me na kavu, a čemu? Ima stvari koje mi moraš objasniti? Što mi moraš objasniti? Možda ove skoro tri godine? Možda zaključiti našu nikad dovršenu priču? Ti ni sam ne znaš što hoćeš. Ne znam ni ja, ali bojim te se. Jer još uvijek možeš mi podvaliti ljubav...

Eci peci pec...

Boomp3.com

Dakle, moji su prekjučer otišli na more i kad nego odmah isti dan Ruby pripremila roštilj. Pozvala sam zanimljivo društvo, društvo koje je tek odnedavno moje i još se ne snalazim najbolje u njemu... Društvo čine Prijatelj, Potencijalni (koji je, usput rečeno, sad F.-in Potencijalni) i dva njegova/naša frenda... Dobro, znam ja njih već dugo, ali odnedavno se baš ovako intenzivno družimo... Da ne bi bilo zabune, nisam zvala samo muške (ne, ne), zvala sam ja i svoje frendice, ali odbile su sve redom. E pa nek su. I nek im bude žao. Uglavnom, pokupila sam F. odmah ujutro, otišle smo na kavu (već smo se onda srele s njima i dogovorile detalje), pa kupiti sve potrebno i pravac k meni. Od recimo pola 1 nas dvije smo bile u kuhinji, spremale kolače i klipiće, priloge i salate, a dečki su pristali (bolje rečeno, Prijatelj je pristao) peći roštilj. I evo njih oko 5 popodne, odmah se on primio posla, ja sam lepršala između kuhinje, njega kod roštilja i ostatka društva koji su odmah navalili na bambuse (heh, oni navalili, a ja sam ih pila od podneva). Razveselio me kompliment Potencijalnog koji je rekao da sam pravo iznenađenje... Mislila sam da zbog klipića koje sam netom prije spustila na stol, a njih je pekla F., ali ne, njemu je ugodno iznenađenje bila sama organizacija... Bila sam baš zadovoljna sobom i F. jer je ovo bilo prvi put da ja spremam neko veće "druženje", pogotovo s njima... Smijeha nam nije falilo, dobre hrane i cuge također, za desert smo imale više/manje uspjele kolače i lubenicu zalijanu votkom i vermouthom... Koja još uvijek stoji u frižideru... F. se (konačno) uspjela nacugati pa je tamo malo prije ponoći zahtijevala sladoled pa smo trčale do obližnje benzinske po njega, da bi na povratku ona fino elegantno uklizila u jarak... Žao mi je samo što Prijatelj nije mogao ostati duže, otišao je malo poslije 9 jer je morao u Zg vlakom... Na kraju je Potencijalni ostao sam s nas dvije do negdje 3 ujutro, napričali smo se (zapravo, on se napričao, mi smo slušale), baš nam se otvorio momak... Nas dvije smo konačno zaspale tamo negdje oko pola 5, a mene je brinula kuhinja koja je izgledala kao da je kroz nju projurio stampedo, a imali smo problema s vodom... Srećom, jučer sam oprala sve, osim čaša koje i danas stoje jer je (opet) nestalo vode pa čekam brata da to danas (opet) složi... Ali vrijedilo je svega. Pao je dogovor da sljedeći put kuhamo kod Potencijalnog (o ne, vraćam se na mjesto zločina), što smo mi objeručke prihvatile...

I eto... Ne znam što još... Oh. Da. Tu sam noć (jutro) sanjala jedan užasan san - da je ON mrtav. Ne Prijatelj, ne Potencijalni... ON. Ne znam kako, ne znam zašto, znam samo da sam mami grcajući u suzama rekla da je ON mrtav... Užasan san, užasan... Jučer sam mu zato poslala sms da provjerim jel sve u redu, javio se isti tren i kaže da je sve ok... Tek toliko da znam.

Sad idem malo do vas, pa malo odspavat (jedva gledam, ne znam zašto) pa UČIT, joooooooooj...

Ljubi vas Ruby!

Dakle.

Boomp3.com

Vratih se. Još u petak. I sva sretna idem vidjet kaj ima na netu, a kad ono - figa. Internet šteka, nemrem ništ otvoriti... Skoro sam se rasplakala. Ali danas je bio striček iz T-coma kod mene i sve mi složio, dobila novi router i ja sretna i zadovoljna.
A more... Ne znam kako da stisnem 12 dana u jedan post, a ne da mi se razvlačit u više njih... Bilo je... Pa, bilo je odlično, kao što sam i očekivala. Možda manje odlično nego prošle godine, ali svejedno odlično. Zadar i Vodice, moja omiljena mjesta, već ih jako dobro poznajem... Jedina zamjerka na smještaj u Zadru, 45 minuta hodanja svaki dan do plaže, pa natrag, pa navečer van, pa natrag... U 5 dana prehodale smo barem 60 km, ako ne i više... Zato sam se u Vodicama preporodila, 7 minuta do plaže, milina.
Uglavnom, bilo je svega. Bilo je smijanja (do te mjere da sam morala noge držat čvrsto prekrižene da se ne popiškim), bilo je kupanja, bilo je zgodnih komada, bilo je malo manje zgodnih komada, bilo je bračnih ponuda (za mene), poslovnih ponuda (za F.), bilo je shoppinga, bilo je naslikavanja, bilo je plesanja (zapravo, kak za koga), bilo je prežderavanja u meksičkom, bilo je jutarnjeg spavanja u autobusu i sudaranja glavama, ne biste vjerovale, ali bilo je kupanja i s Osječaninom... Bilo je svega. A najmanje je bilo - alkohola. Nitko mi je vjeruje, ali nijednom se u tih 12 dana nismo napile. Pile jesmo, ali napile se nismo... Osim toga, kad smo jednu rundu u Haciendi platile 140 kn, shvatile smo da bi nam trebalo mnogo mnogo love da se nas dvije napijemo.
Osim toga, vaša Ruby je zbog Prijatelja, nakon što je dan ranije stigla iz Zadra u Vodice, zapičila natrag za Zadar, samo da ga vidi... On to, naravno, ne zna, mi smo kao u Zadar stigle da se nađemo s frendicom... Na kraju ni f od frendice, ali izašle smo van s njim i cijelom Tuborg Green party postavom... Vrijedilo je. Malo smo se svađali, ali završilo je ok.
I tako... Već me euforija oko mora polako prolazi, već jedva čekam iduće ljeto, jer onda skupljamo cijelu ekipu (čitaj: dečke) i idemo svi zajedno... A u subotu moji odlaze na more, tjedan dana home alone s bratom... Vidjet ćemo što će biti, Prijatelj je u Zadru (ovaj put poslovno), ali za vikend se valjda vraća pa smo dogovorili kavu i palačinke, naravno, kod mene doma... Nigdar ni bilo da ni nekak bilo, ne?

A sad idem do vas pa gledat naše Paklene... Ljubi vas Ruby!