Marketing
Eci peci pec...
Boomp3.com
Dakle, moji su prekjučer otišli na more i kad nego odmah isti dan Ruby pripremila roštilj. Pozvala sam zanimljivo društvo, društvo koje je tek odnedavno moje i još se ne snalazim najbolje u njemu... Društvo čine Prijatelj, Potencijalni (koji je, usput rečeno, sad F.-in Potencijalni) i dva njegova/naša frenda... Dobro, znam ja njih već dugo, ali odnedavno se baš ovako intenzivno družimo... Da ne bi bilo zabune, nisam zvala samo muške (ne, ne), zvala sam ja i svoje frendice, ali odbile su sve redom. E pa nek su. I nek im bude žao. Uglavnom, pokupila sam F. odmah ujutro, otišle smo na kavu (već smo se onda srele s njima i dogovorile detalje), pa kupiti sve potrebno i pravac k meni. Od recimo pola 1 nas dvije smo bile u kuhinji, spremale kolače i klipiće, priloge i salate, a dečki su pristali (bolje rečeno, Prijatelj je pristao) peći roštilj. I evo njih oko 5 popodne, odmah se on primio posla, ja sam lepršala između kuhinje, njega kod roštilja i ostatka društva koji su odmah navalili na bambuse (heh, oni navalili, a ja sam ih pila od podneva). Razveselio me kompliment Potencijalnog koji je rekao da sam pravo iznenađenje... Mislila sam da zbog klipića koje sam netom prije spustila na stol, a njih je pekla F., ali ne, njemu je ugodno iznenađenje bila sama organizacija... Bila sam baš zadovoljna sobom i F. jer je ovo bilo prvi put da ja spremam neko veće "druženje", pogotovo s njima... Smijeha nam nije falilo, dobre hrane i cuge također, za desert smo imale više/manje uspjele kolače i lubenicu zalijanu votkom i vermouthom... Koja još uvijek stoji u frižideru... F. se (konačno) uspjela nacugati pa je tamo malo prije ponoći zahtijevala sladoled pa smo trčale do obližnje benzinske po njega, da bi na povratku ona fino elegantno uklizila u jarak... Žao mi je samo što Prijatelj nije mogao ostati duže, otišao je malo poslije 9 jer je morao u Zg vlakom... Na kraju je Potencijalni ostao sam s nas dvije do negdje 3 ujutro, napričali smo se (zapravo, on se napričao, mi smo slušale), baš nam se otvorio momak... Nas dvije smo konačno zaspale tamo negdje oko pola 5, a mene je brinula kuhinja koja je izgledala kao da je kroz nju projurio stampedo, a imali smo problema s vodom... Srećom, jučer sam oprala sve, osim čaša koje i danas stoje jer je (opet) nestalo vode pa čekam brata da to danas (opet) složi... Ali vrijedilo je svega. Pao je dogovor da sljedeći put kuhamo kod Potencijalnog (o ne, vraćam se na mjesto zločina), što smo mi objeručke prihvatile...
I eto... Ne znam što još... Oh. Da. Tu sam noć (jutro) sanjala jedan užasan san - da je ON mrtav. Ne Prijatelj, ne Potencijalni... ON. Ne znam kako, ne znam zašto, znam samo da sam mami grcajući u suzama rekla da je ON mrtav... Užasan san, užasan... Jučer sam mu zato poslala sms da provjerim jel sve u redu, javio se isti tren i kaže da je sve ok... Tek toliko da znam.
Sad idem malo do vas, pa malo odspavat (jedva gledam, ne znam zašto) pa UČIT, joooooooooj...
Ljubi vas Ruby!
Post je objavljen 19.08.2008. u 12:40 sati.