Samo normalna nedjelja...

boomp3.com

Nedjelja ujutro. Mama bane u sobu i pita: "Ideš u Zagreb?" Meni ništa jasno, pa koji je danas dan, kaj je ponedjeljak, di sam, kam moram ići... /Treba mi pola sata ujutro da dođem k sebi/ Na kraju sam uspjela pohvatat da mama i tata idu u Zagreb k teti, bratiću je rođendan, ja mogu, ali ne moram ići. Biram ne moram. Mama i tata u Zagrebu, braco u Budimpešti, ja sama doma. Divote li. Do utakmice sam bila u pidžami, onda sam se spremila i otišla po F da odemo u The birc gledat utakmicu. F. nije bila doma prije utakmice, tako da smo u The birc uletjele kad je utakmica već počela, a kad tamo - valjda pedeset muških i nijedna cura i - nema mjesta. Svi su se okrenuli pred nama kad smo ušle, ja sam samo iskrivila vrat da uhvatim rezultat i ništa, idemo u prvi susjedni s televizorom. Otišle u Pub, odgledale utakmicu, sva sam se preznojila, ali sva, komentirati neću jer ste vjerojatno sve gledale pa znate kako je bilo, popile svoje Cedevite od grejpa i otišle u The birc na Irish. Opet smo bile jedine žene usred muške populacije, odgledale tamo ceremoniju proglašenja, pile Irish, napričale se /u Pubu nisam bila sposobna razgovarati/. Između ostalih, bio je tamo i Prijatelj. Izgledao je toliko ljut da sam se bojala pozdravit ga. Vjerojatno zbog utakmice. Doma me vozio buraz, taman se poklopilo s njegovim povratkom iz Budimpešte, još mi je ranije šogorica rekla da braco ima iznenađenje za mene. /Imam najbolju šogoricu na svijetu/ Bili su u H&M-u i kupili mi crni grudnjak. /Po mojoj narudžbi/ Dođem doma i procijanim da će mi biti mali. /Jer su oni procijenili da će mi veličina koju sam naručila biti velika. Podcjenjuju me./ Probam i - da, mali je. Ne znam bih li plakala jer mi je mali ili se smijala što postoji grudnjak koji je i meni mali. Ništa, uzet će ga šogorica, njoj je dobar.
Spustim se iz sobe u kuhinju, miriši po nekim kolačima. Pitam mamu koji je to kolač, kaže ona - pita s jogurtom. Kolač koji najviše voli Prijatelj. Nisam odoljela, poslala sam mu sms:

Sve je normalno između nas? Sve je normalno između nas??? To je njemu normalno? Netko je tu lud, a mislim da to nisam ja. Joj, Ruby, nemoj razmišljat o njemu. Spremi se u krevet i odi spavat. Nemoj razmišljat o njemu. Nemoj razmišljat o njemu! Nemoj razmišljat o njemu!!! /Kvragu, razmišljam o njemu./

Ma tu sam

boomp3.com

Pitali me neki di sam. Tu sam. Ako ne pišem, ne znači da me nema. Znači samo da nemam inspiracije i da se ništa posebno ne događa u mom (mladom) životu.
Upravo sam odgledala utakmicu, jao, jao, živci su mi bili toliko tanki... Kad su s Norveškom igrali, mislim da je to bilo najstresnijih sat vremena u mom životu. I onda ovo danas. Ali strašni su naši Pakleni, ne daju se, svaka čast na tolikom žaru i duhu. Sutra ću se za finale smjestiti u The birc, ah, već vidim da će mi živci biti još tanji.
Tjedan prošao u znaku umora. Tri dana sam morala u metropolu, treći put samo zato jer sam zaboravila uplatnicu za školarinu da ju odnesem u referadu. Luda glava. Jučer sam ko sumanuta tražila svoj (ovjereni) index po referadi, ali gužva je bila tolika da sam odustala, naći ću ga tamo idući tjedan ili onaj poslije. Valjda.
Jedino dobro u metropoli bilo je to što sam (konačno) snimila vijesti i obavila jedan (pa neću reći baš mali) shopping - poharala Mango. Obožavam Mango, obožavam Mango, obožavam Mango...
Danas kao planiram van, ne znam koliko ću dugo uspjeti ostati orna, ali nisam već duuuugo bila vani pa tek toliko da odem...
I tako... Ništa novo kod mene, rekoh. Zadnijh dana mi se po glavi vrti gore navedena pjesma i puni me takvim optimizmom... Još mi se danas u nesu napravio smajlić... Pozitiva, sama pozitiva.

Dobro se provedite ako danas idete van, ako ostajete doma, svejedno uživajte...

Ljubi vas Ruby!

Sunday morning...

boomp3.com


Kako me oduševljava ovaj sunčani dan, ne mogu vam opisati. Jedva sam dočekala da dignem rolete i pustim te zrake sunca u sobu.
Inače volim nedjelju. Znam da ih ljudi obično ne vole, jer znači kraj vikenda, ali meni nikad nisu teško padale. Nedjelja za mene znači samo opuštanje, spavanje do mile volje, izležavanje na krevetu cijeli dan (osim poslije ručka kad moram oprati suđe). Najdraži dio dana - oko pet popodne, kad odem u The birc sa svojom F. i priuštim si kavu od tri sata. Priuštit ću si ju i danas, a odmah ću tamo pogledati i utakmicu... Joj obožavam gledati te naše dečke, to što oni rade nije sport, to je umjetnost.
Jučer (opet) nisam išla van, ali sam si (opet) priuštila trosatnu kavu. Ovaj put s curama s kojima nisam već dugo bila na kavi. Na kraju sam ostala s jednom od nekadašnjih najboljih prijateljica (razdvojile nas neke stvari, ali to je neka druga priča). Uvijek kažem da mi je za nju najviše žao što smo se razdvojile i bilo mi je tako drago da sam mogla onako iskreno i otvoreno popričati s njom... I bilo mi je tako drago kad je ona mene zagrlila i rekla da je i njoj isto tako... Neki ljudi ostaju u našem srcu iako nas putevi odvedu na različite strane, zar ne?
Drage moje, nadam se da i vi uživate u nedjelji, izađite van, prošećite psa (ili samo sebe), odite na kavu... Ma, radite što vas je volja, danas je - nedjelja!

Ljubi vas Ruby!

Girly, girly, how girly am I...

boomp3.com

Popila sam Jacobs 3-u-1 Milka (mljaaaaaaaac) iz svoje super kul bejbi rozne šalice s cipelama i torbicama. I s pripadajućim tanjurićem!
Otuširala sam se gelom za tuširanje iz onakvih tubica u obliku nečega. U mom slučaju jagode. I s mirisom jagode.
Oprala kosu šamponom i regeneratorom s mirisom maslina (mmmm, obožavam taj miris).
Namazala tijelo losionom od smokava. I špricnula si malo Far away parfema.
I stavila puno smajlića, roznih smajlića (puno za mene) u post.
Obožavam takve dane kad sam si sva slatkasta i baš se osjećam fino i mljac...
A sad idem gledat utakmicu.

Bla

boomp3.com

Jučer me pomalo počeo napuštati glas. Nije me to previše zabrinjavalo (iako sam se pitala od čega sad gubim glas, nisam bila vani, nisam pjevala, nisam pila hladno...), ali kad sam to napisala na fejsbuku, najdraži demonstrator na radiju me pitao:

To mi nije uopće palo na pamet. Odmah sam odjurila u kuhinju, skuhala čaj s puuuuuno meda i limuna i spržila šećer i zalijala ga mlijekom. Sve za dobar glas. Pa sam naizmjence pila ta dva napitka. Mislila sam da će mi zubi otpasti kolko je to bilo slatko. I kao, bude dobro, bude dobro... Šipak. Danas sam se probudila, a kad ono - nijemi film. Nisam mogla izustiti ni a. Ništa, Ruby, traži zamjenu... Inače nikad nisam tražila zamjenu, uvijek sam to sama obavljala, ali nije imalo smisla da tako piskutava idem u eter. I jedva sam ju našla, svi imali neke izgovore... Ali hvala mojoj Ivi koja mi je priskočila u pomoć. Sad samo moram doma napisati vijesti i poslati joj mailom. Ajme, nadam se da se ovo više neće dogoditi, barem ne do kraja mjeseca, jer moram jedne svoje vijesti i snimiti za ocjenu, budući da zadnji put kad sam nosila usb da me snime onaj isti demonstrator nije snimio glazbenu podlogu. Bravo. Tak sam mogla sama sebe doma snimiti.
Kod mene ništa novo. Oh, da, osim novih čizmica. Znam da mi trebaju hlače, znam da mi itekako trebaju majice, ali Ruby je vidla čizmice i nije si mogla pomoći. Sad moram mamu nažicati za ovo ostalo. Joj grozna sam.
Vikend sam provela doma, neka prehlada me lovila (možda je gubitak glasa posljedica toga), jedino sam se u nedjelju predvečer odvukla s F. na kavu u The birc. I kad smo taman skretale na parkiralište, srele smo se s Prijateljem i Potencijalnim. F. ih je uočila prije mene, ja ih nisam ni skužila (ni ne bih da mi ona nije rekla), rasrdila se jače od mene, počela lupati po mojim knjigama iz knjižnice... Relax, F., relax... Meni je ionako sve to već smiješno.
Jučer bijah u metropoli, kao, idem pisat kolokvij iz PR-a za veću ocjenu. A nisam ni pogledala skriptu od Božića. Pa sam odustala i otišla doma na raniji vlak. I putovala sa svojim bivšim (recimo bivšim), koji je stariji od mene tri godine, a sad ima curu koja je mlađa od mene šest godina. You do the math. Toliko sam se sprdala s tom činjenicom (možda sam malo i pretjerala), da on jadan više nije znao kaj da mi veli. A cijelo vrijeme nekak se dvosmisleno šalio o nama, ne znam, šale tipa:



Heh. Egotrip, ako ništa drugo. Ruku na srce, bez lažne skromnosti, mislim da je njemu malo žao što između nas nikad nije bilo nešto više, ali kaj sad... Meni nije. Joj zbilja sam grozna.
To su mi već rekli. Da znam biti bezobrazna. A nije to bezobrazluk. To je... Podbadanje, čudan smisao za humor... Ko me pozna, zna kaj mislim, nikad ne mislim ništa loše, ali mi je jezik brži od pameti i ne mislim da bi se netko mogo uvrijediti. Uglavnom se i ne uvrijede, ali ima iznimaka...
Bolje da prestanem pisati prije nego još nekaj grozno napišem.
Idem vidit kak ste vi.

Odgovori

Da skaratimo muke... Svi očekujete odgovore, pa eto ih:

Pitalica #1:

Pohvale Smislu života, Principessi i Portretu ljeta.

Pitalica #2:



Pohvala za bujnu maštu i smisao za humor opet Smislu života.

Pitalica #3:


E to je znala jedino Tanya the duck, ali ne znam je li ju čula prije... Vjerojatno je.

Pitalica #4:




Kratko i jedostavno. Ovo nije nitko znao.


Eto, nadam se da sam vas bar malo nasmijala (ja sam se ko luda smijala na treći odgovor), bar sam natjerala moždane stanice na rad, ako ništa drugo.
Što se mog "spojaka" tiče, pogađate - ZABORAVIO JE. Nije se javio, nije me zvao, nisam ga podsjećala... Jedino što mu ide u prilog je to što radi u metropoli i možda čak nije ni doma, a i rekao da nije sigurno za petak, ali i u tom slučaju, trebao je javiti. Što je najčudnije, ja nisam ni tužna, ni ljuta, ni razočarana... Jer sam se pripremila na to. Vidjet ćemo hoće li se podsjetiti kad se negdje sretnemo...

P.S. Tata je dobro. Koliko je to moguće. Bio je u četvrtak u Zagrebu na operaciji, ugradili su mu jednu tu mrežicu u glavnu žilu i kažu da su ostale žile u redu. Još će dan, dva biti u našoj bolnici, a onda (konačno) dolazi doma.

Pitalice mozgalice

E, da, sjetila sam se da smo na svadbi, između ostalog, razmjenjivali svakojake pitalice i mozgalice, neke imaju smisla, neke ne, a sad ih postavljam vama. Nažalost, točne odgovore neću nagraditi jer ne znam kako.

Pitalica #1:

Pitalica #2:



Pitalica #3:



Napominjem kako ćete treću jako teško riješiti, osim ako ju niste prije čule. Pa, drage moje, uživajte u mozganju, a rješenja slijede za nekoliko dana!

Ljubi vas Ruby!


Edit: Sjetih se još jedne.

Pitalica #4:

Svadba, Makedonci, Prijatelj...

boomp3.com

Prvo, hvala na komentarima podrške. Tata je još u bolnici i kad ga čovjek ovako gleda, rekao bi da njemu zapravo nije ništa. Nema bolova, tlak je normalan... Doduše, stalno je pod tabletama i injekcijama pa vjerojatno zato. Ovaj tjedan ide na pretrage u Zagreb, sumnjaju na začepljene žile, što je, barem su nam tako rekli, najmanje od svih zala. Ali naravno, nije ni to dječja igra, morat će promijeniti sve životne navike, a vjerujem da to neće biti lako. Ipak, i dalje se nadamo najboljem... Optimizam do kraja.
U subotu sam bila na svadbi. Udala se moja krizmana kuma, bila je najljepša nevjesta koju sam vidjela, kao Barbika. (Samo što je ona mala i crna, a Barbike su uglavom visoke i plave, jel.) I budući da se udavala za Muslimana, na svadbi je bilo dosta Makedonaca. Što se pokazalo jako zabavnim, jer naime, oni ne znaju plesati. Zapravo, oni baš ni nemaju ritma. Jedino što znaju plesati je kolo, pa smo na kraju večeri svi bili povučeni u veće ili manje kolo. Oh, da, onaj običaj bacanja buketa... Pa, stojim ja s ostalim neudanim curama na podiju, nakon onog sramotnog plesanja, sprema se moja N. da baci buket i vidim da se okreće prema meni. Baca ona buket, on leti zrakom, ide ravno prema meni... I ja, umjesto da pružim ruku, pomaknem se. Pao je kraj mene, onda ga je podigla vjenčana kuma. Kasnije mi je mladoženja rekao: "Vidio sam ja da si se ti maknula, sram te bilo." Nije me nimalo sram, ne treba mi još brak.
Brat i ja smo bili sami na toj svadbi, mama je rekla da se ne može veseliti dok joj je muž u bolnici, a nakon darivanja, moj se braco pokupio van, tako da sam ja ostala sama. Sva sreća da je bila i jedna cura koju recimo poznajem pa sam s njom uglavnom bila na podiju.

Nešto poslije tri ujutro svatovi su se počeli razilaziti pa sam i ja otišla van u potragu za bratom. Na kraju sam još sat i pol provela vani i pred jutro skoro počela plakati jer sam shvatila da sam provela više od 14 sati u cipelama s potpeticom od 10 cm i stopala su me toliko pekla da sam mislila da ću svaki čas pasti. Konačno krećemo doma, a onda mene natjeraju da vozim. To inače ne bi bio problem, jer ja vozim svaki vikend, ali vozim svog malog limenog ljubimca, a sad je trebalo voziti naš drugi auto, veeeeliki auto, tatin ljubimac, kojeg ja nikad nisam vozila. Dakle, veliki auto + skliska cesta + visoke pete + alkohol u krvi = loša kombinacija. Na kraju sam se izula i vozila bosa i moram reći da mi je išlo skroz dobro. Ali ipak mi je draže moje malo drndalo.
Jučer sam dobar dio dana provela kod tate i kad sam krenula otipkati poruku svome kumčetu (kumici) čije ime počinje na isto slovo kao i Prijateljevo, naravno, poslala sam tu poruku njemu. I naravno, odmah poruku isprike. Navečer zvoni mobitel, zove on. Prijatelj. Pričali smo o nekim glupim stvarima, rekao mi je da nije zaboravio da mi je dužan čokoladu. /da, dužan mi je čokoladu./ Samo što je čokolada "nestala" (za to je okrivio sestru) i zapravo, ja se nisam ni snašla, a mi smo se umjesto čokolade dogovorili za palačinke i kuhano vino. Na njegov prijedlog, da ne bi bilo zabune. Naravno, velika (prevelika) je mogućnost da on zaboravi na taj dogovor (ne bi bilo prvi put) pa mi je rekao da ga podsjetim, ali sam rekla da neću, nek se sjeti sam. Za sad je dogovor u petak, ali čut ćemo se još. Ili nećemo. Da bi mi sat vremena kasnije F. rekla da ga je vidla kako stoji s nekom curom ispred jednog birca. Ne razumijem ga... Ali ako ništa drugo, dobit ću šansu za onaj razgovor koji sam toliko željela... Vidjet ćemo.

Eh, taj doček...

Bilo je ludo. Bio je to jedan od najboljih dočeka. A počelo je već od jutra. Bila sam naručena za šišanje u 9 (istina, malo sam kasnila, 9 mi je ipak bilo prerano - i kad smo kod frizure, ja sam jako zadovoljna, nije baš skroz kratko, svi kažu da mi odlično stoji...) i već oko 11 F. i ja smo bile u Clubu (tamo sam bila i na dočeku). Nisam bila s autom pa sam iskoristila priliku da popijem kuhano vino. Samo jedno. Je, popila sam to jedno, F. bi još, meni nije bilo baš fino, ja sebi naručim bambus. Popijemo mi i to, već nam je pomalo vruće i premjestimo se mi u The birc. Tamo sve puno, jedva smo se dočepale zadnjeg stola, svi već pijani, veseli... Mislim si ja, kad je već Stara godina, kad već ne vozim, ma mogla bih popiti još jedan bambus. F. misli to isto. Pijuckamo mi svoje bambuse, kad evo konobara i nosi nam još dva. A mi ih nismo naručile. Pogledamo oko sebe, a smije nam se društvo F.-inog dragog. Ajde, kad su već poslali, popit ćemo i to. Začas evo konobara s još dva bambusa. Pogledamo mi prema onom društvu, ali ovaj put nisu oni. Budući da poznajem sve konobare, pitam ih tko to šalje, oni ne smiju/ne žele reći. Ostavimo mi to na rubu stola, stižu još dva. Sad mi već sumnjamo na jednog tipa, ali pijuckamo mi dalje. Nakon kojih desetak minuta, stiže drugi konobar i nosi još četiri bambusa. Sad nam je već bilo neugodno, jer smo sve te bambuse imale na stolu, ljudi su nam se smijali, a mi onako pripite... Na kraju smo ostavile 7 bambusa na stolu, jer ipak nismo takav kapacitet i otišle. /Ne bismo išle, ali F. je bila naručena za frizuru./ Na izlazu stanem ja kod Prijatelja (koji je, ponesen atmosferom, bio jednako pripit kao i ja) i poželim mu dobru zabavu večeras gdje god da je. Stižemo nas dvije u frizerski i stiže meni poruka. Prijatelj.

Zovem ja njega, kaže on meni da će nazvati on mene.



I nastavljamo razgovor, rekao mi je da se (još) bori sam sa sobom (više ne znam iskreno kaj da mislim o tome), rekla sam mu da mi je žao što sam se razočarala u njemu, rekla sam mu ono što sam mislila, da ne može obećavati stvari, a onda se pravit lud. Na kraju sam mu rekla da i nisam zapravo toliko ljuta na njega koliko bih trebala biti. Rekao je da mu je to još gore i da bih mu trebala opalit šamar pa možda dođe k sebi. Na to sam mu rekla da nema smisla, jer ako nije došao k sebi zadnjih šest mjeseci, neće ni sad. Zamolio me da razgovaramo idući tjedan, da se nađemo negdje u metropoli, ali sam mu rekla da ne želim, jer sam ja njega molila da razgovaramo pa se pravio blesav. Na kraju sam ga samo pozdravila i zaželjela dobru zabavu.
Doma sam stigla vesela od silnih bambusa, a oko pola 10 sam bila u Clubu. Sve već puno, ali, kako kaže moja A., nas dvije smo bile najljepše.
Dobro društvo (za to je zapravo zaslužan moj brat), puno smijeha, plesa, slikanja... U ponoć sam sve najbolje prvo poželjela upravo bratu i jako mi je drago zbog toga, mnogo ljudi mi je te večeri reklo da mi zavidi na odnosu s bratom, da nikad nisu vidjeli da se brat i sestra tako dobro slažu.
Naravno, poslala sam i sms s najboljim željama Prijatelju i rekla mu da može (zajedno s društvom) doći u Club, da su počeli puštati. Desetak minuta kasnije vidla sam ga na ulazu, ali pričao je s nekom djevojkom, a kad sam se okrenula, nije ga više bilo. Pitala sam ga gdje je, rekla mu da je mogao doći barem čestitati, rekao mi je da je otišao doma. Na to sam mu odgovorila da više nema smisla, da onog čovječuljka pošalje u ***** i nek se prestane boriti. Rekla sam mu da sam željela razgovarati s njim samo da to sve zaključim (zbog sebe), ali da je došla nova godina i da sam eto zaključila i bez tog razgovora. I tu bi naša priča trebala završiti.
Oko 5 ujutro nisam više jednostavno mogla izdržati, braco me zvao da idemo dalje, ali nisam mogla, nazvala sam mamu da dođe po mene i oko 6 se srušila u krevet. /Braco je stigao u 11 ujutro./
Sve u svemu, jako sam se dobro provela... Osim toga, upoznala sam i jednu blogericu, Aibreann, zbilja je svijet malen...
I tako je stigla i ta, s moje strane dugoočekivana, 2008. godina. Nadala sam se da će biti bolja od protekle, ali kako je započela... Neće biti dobro. Tata je danas završio u bolnici. Predinfarktno stanje. Ništa ne znam, ne znam što da mislim... Nikad nije bio bolestan, nikad nije bio u bolnici i sad najednom... Grozno. A ne preostaje mi ništa drugo osim nadati se da će sve biti u redu. I opet mi se vraća osjećaj da ni ova godina neće biti dobra... Nadam se da me osjećaj vara.