nitko nije otok

Dalmacija u mom oku

Evo me natrag. Cilih 10 dana Dalmacije, Brača. Koja milina, koja lipota, mir, tišina. Ovo je jedno brzopotezno javljanje, jer je komp slobodan, a i tek sam ušla u kuću. Prvo hvala na čestitkama, i na ostavljenim komentarima, sve vas pozdravljam i volim, baš je veselje čitat komentare kad te malo nema. A i vidit da se neko pita di si. Jer Hiphoperu smo ostali premalo. Stan me dočeko, sve blista, sve miriši po nekom mom starom parfemu, a kad sam otvorila frižider palo mi je napamet, jesam li ja to njemu ostavila kiselog kupusa. Jebate, ja si mislim jeli mi dite gladno, a ono još nepojedene šunke. Zato je radio parfem.
Krasno nam je bilo, ja i moj Roker i more i more i more. Slikala sam, bit će slika narednih dana, i opisa tog našeg malog raja. A moram i pročitati sve vas drage ljude, da vidim šta ima nova. Miša mi se jezik, kad sam doli nema šanse da iz mene provali kajkavština, a kad sam ovdi onda doma mišam ovisno ko je u kući, a na poslu strogo zagrebački. A volila bi da na poslu mogu popit kafu, ono nekima u inat, jer zagrebčani piju kavu. Ma di sam skrenula. Sunca je bilo na pretek, pokupila sam i alergiju, sve me osulo po licu, ali nema veze, isplatilo se.