nikom ni riječi...
30.03.2007., petak
|
vjerojatno po prvi put u životu izlazin vani samo radi sebe. iden tamo di mi se sviđa s ljudima koji su mi ok i radin šta oću. iman 36 a ponašan se ko da mi je 26. uvik san imala "nekoga" ko mi je bija napet, koga san tila vidit, na koga san mislila dok bih se sređivala... ma znate šta oću reć. sad neman. i to mi je nekako olakašavajuće, nema pritiska. doduše, malo je zeznuto to šta mi se nitko ne sviđa, pitan se jel sve u redu sa mnom. nisan navikla da je tako. al valjda tako triba bit. zato sad iden obuć suknjicu i košuljicu i lipe šuze i ... iden van. |
26.03.2007., ponedjeljak
kad dobijen plaću ( a to je tek 02. jer je 01. nedilja) kupit ću si:
|
- čokolino - čokoladu - večeru s ekipon s posla - puding od vanilije (više kom, onaj od Vindije) - kavu, nekoliko vrsta, onih u kesicama šta se promišaju s vodon i mlikon - raznoraznih jogurata - veliki kufer - još jednu čokoladu - lak za nokte i još ću si svašta kupiti. |
21.03.2007., srijeda
stvarno san mislila napisat post
|
a onda san pročitala par blogova, složila par pasijansa i... sad san spremna za krevet laku noć |
