Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
srijeda, 25.10.2017.
DENIS – 12 GODINA i 3 meseca…
Ne volim kisu... podseca me na suze... ocaj... ceznju...
Cini dan (i noc) jos tuznijim, sumornijim... ceznju nepodnosljivom...
A Ti... Ti si iznad svega... iznad kise, iznad oblaka, iznad svega ovozemaljskog...
Milo moje cedo... gde god pogledam, kamo god se okrenem, trazim… vidim Tebe…
A Ti… Ti si tamo daleko, daleko… iznad kise, iznad oblaka… u narucju Sunca…
"Tamo si Ti gde nebo za zemljom place
I gde se voli od svega jace…"
"Ima nesto sto policija i zakon ne mogu da kontrolisu, a to je revolt zgazenog coveka, razbijenog po svim savovima,
koji naspram svih mogucih nepravdi koje je doziveo, preuzima stvar u svoje ruke i vraca dugove, vraca milo za drago, ne gledajuci gde udara.
To ne mogu da kontrolisu ni sila, ni novac, ni vera, ni nevera.
To ne mogu da kontrolisu ni demokratija, ni parole o ljudskim pravima, ni proslost, ni buducnost, nista.
Zgazeni covek koji u zivotu ni mrava nije zgazio u stanju je da zadavi slona, zubima, i da ne trepne..."
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."