Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Posveta koju je Denis napisao prijateljici Selmi na isprintanoj "Besmrtnoj pesmi"
pre 10 godina…
Dva meseca kasnije oprostili smo se zauvek… CEDO MOJE MILO…
"Reke ce moju sliku u sva mora razneti
i u sva jezera neznana,
ptice ce moju pesmu s mladog bora pevati
kad mene ne bude jednoga dana."
25.05. . . . . . - nekadasnji Dan MLADOSTI…
25.05.1995. - na danasnji dan pre 20 godina stravican ZLOCIN u Tuzli…
25.07.2005. - pre gotovo 10 godina (118 meseci) ZLOCIN u miru…
NEMA OPROSTA… NEMA ZABORAVA…
“Ko oprašta zločin, postaje u njemu saučesnik.” Voltaire
Objavio/la gordanasi 25. Maja 2015. u 12:36
Svakako Gordana, bez obzira na ovo sto kaze veliki Mesa Selimovic u knjizi "Dervis i smrt":
"Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti, on je najveći. A znam, zaboraviti ne mogu."
Niti zelim biti "najveci", niti trazim snagu da oprostim - NE! Ima zlocina koji se NE OPRASTAJU, niti ZABORAVLJAJU!
Blizi mi je Artur Šopenhauer:
"Oprostiti i zaboraviti znaci stecena dragocena iskustva baciti kroz prozor."
Slazem se sa Vasom izjavom (novinarima) za "doktorku smrt": zelim joj da se osecaju kao ja...
Objavio/la nevenkagaragic 25. Maja 2015. u 22:19
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."