Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Moj Sin Denis Garagic - PRAVDA ZA DENISA
nedjelja, 15.03.2015.
DENIS i dr GORDANA KOVACEVIC - ZVEZDE NE UMIRU... DUSA ZIVI...
"UPRKOS DANIMA SIVIM, KAD VIDIS NEKU KOMETU DA VIDIK ZARUMENI,
UPAMTI: TO JA JOS UVEK SASAV LETIM I ZIVIM."(Miroslav Antić )
Moj sin Denis…
5 godina nije s nama…, a ipak jos zivi u mislima i secanjima onih koji su ga poznavali, postovali, voleli...
Ne mogu opisati koliko sam bila iznenadjena i dirnuta kada mi je komsinica Djulzada pokazala Facebook grupu - “DENIS GARAGIC IN MEMORIAM”, a onda i moj Igor.
Profil je otvoren 20.06.2010.godine, a vec se prijavilo 320 clanova…
Poznajem mnogo Denisovih prijatelja, ali ne i Ramizu Hirkic, osnivaca i pokretaca Facebook grupe. Draga Ramiza, od srca zahvaljujem sto se secate i cuvate uspomenu na mog Denisa.
Da, ja znam da je moj Denis bio prekrasan mladic... znam... i svi koji su ga poznavali to znaju.
Hvala Ti sine moj… hvala sto si bio bas takav - "sav od svetlosti stvoren", kako kaze Mika Antic u "Besmrtnoj pesmi" koju si obozavao...
Komentari na blogger.ba (post pisan 03.07.2010.):
"Rest in peace..."
Objavio/la shoba 4. Jula 2010. u 4:02
"Neka te Andjeli čuvaju."
Objavio/la Radoslava Konjevic 20. Septembra 2010. u 2:06
DENIS i dr GORDANA KOVACEVIC - ZVEZDE NE UMIRU...
(post pisan 02.07.2010.)
Pre tacno godinu dana Tuzla je izgubila jos jednog predivnog sugradjanina -COVEKA - dr Gordanu Kovacevic.
Vest o gubitku ove drage osobe, koju je i moj Denis izuzetno postovao i voleo, bila je teska, preteska…
Denis je uvek sa odusevljenjem pricao o Goci, a i Goca je obozavala Denisa.
Zblizio ih je zajednicki rad u projektima humanitarnih organizacija (EMAUS, UNICEF…).
Bila je zaista cast poznavati dr Gordanu Kovacevic.
Izuzetno plemenita i svestrana osoba, iskren prijatelj, profesionalac i veliki humanista, osobine koje sve redje susrecemo, posebno u njenoj profesiji…
Da… to je dr Gordana Kovacevic - COVEK u pravom smislu te reci.
Nazalost, Goca je iznenada izgubila svoju poslednju bitku - bitku sa teskom bolescu.
Preminula je 02.07.2009.godine u Italiji, gde je otisla puna optimizma u izlecenje.
Pocivaj u miru prijateljice draga…neka Ti je laka zemlja.
Kazu da postoji bog…
Ako postoji, onda je jako, jako nepravedan i sebican.
Uzima - otima NAJBOLJE.javascript:%20void(0);
Zvezde nas gledaju s neba.
Njihov sjaj je vecan, besmrtan.
Uvek su tu…i kad ih ne vidimo, jer zvezde ne umiru nikada.
Jedna je Gocina…uz Denisovu…znam sigurno.
I uvek ce biti tu… dve zvezde…besmrtne.
Nocu kad gledam nebo, trazim ih… i sapcem stihove koje je Denis voleo:
"…Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja..."
("Besmrtna pesma")
Draga moja Goco cuvaj mi Denisa, dok ja ne dodjem...
Komentar na blogger.ba (post pisan 02.07.2010.):
"Neka im je laka zemlja , sve ostalo je za cutati i plakati ."
Objavio/la Gost_8247 17. Avgusta 2012. u 22:56
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."