Kako je Blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine, odlucih da svoje dugogodisnje pisanje o svom sinu Denisu nastavim ovde. Prethodno cu hronoloski poredati ranije postove sa prvog bloga na kojem sam pocela pisati 2008.godine.
Bio je rat. 4 teske godine gladi, granata, sklonista…
Sacuvasmo sinove Denisa i Igora u tom zlu.
Denis je izrastao u prekrasnog, kulturnog, pazljivog mladica, na ponos svojim roditeljima i bratu Igoru. 25.maja 1995.godine, za tuzlansku mladost kobnog dana, Denis se nije zatekao kod KAPIJE. Vratio se kuci ranije.
A onda… 25.07.2005.godine desio se zlocin! U miru - zlocin nad Denisom!
Zlocin nepojmljiv.
Zlocin bez povoda, bez smisla…
Zlocin zbog sujete, oholosti i bahatosti ubica u belom!
Zlocin zbog neznanja?
Da li bas? Receno im je : "teski kardioloski slucaj"!
Zlocin s potpisom i pecatom drzavne zdravstvene ustanove!
Mario Krizic i Salih Azabagic - RECENA VAM JE DIJAGNOZA!
Samira Hasic i Fahir Barakovic - PREPISIVALI STE!
25-ti... samo 25 godina…
25.07.2005. u 12:03 Denis se na mobilni cuo sa tatom.
U 12:30 vise nije bio ziv! U 12:30 hitno ga vode na intezivnu negu, reanimiraju ga do 13:15!!!
REANIMIRAJU PACIJENTA KOJEG SU IGNORISALI TRI DANA!!?
ZAR NISU UBICE? NEMA ZA NJIH DOVOLJNO PRIMERENE KAZNE!
A koliko se jos slicnih zlocina desilo u Internoj klinici UKC-a Tuzla?
Zlocina o kojima se cuti?
Zlocina koje stite i pravosudni organi!? Zlocina bez kazne! Zlocina u miru!
Koliko godina u Bosni i Hercegovini treba cekati pravdu?
Ko stiti zlocince u miru?
Dokle?
Dok se njima ne desi?
Jadni gradjani jos jadnije drzave!
"Kad dodje jesen, sa svojih hladnim, sneznim vetrovima, sa svojim jutrima punim zvezda, i kada vetar bude obrao zuto lisce... ne zaboravi da ono pada i po mom grobu"
Komentari na blogger.ba :
"S poštovana gospođo,evo igrom slucaja naletih na vaš blog.Upucujem vam iskreno saucešce,i ako je prošlo skoro 4 godine.
Divim se vašoj hrabrosti,i velikoj borbi.Nisam procitala cijeli blog,ali uvodno vec mogu da vidim o cemu se radi.
Život je nepravedan.Ljudi u bijelim mantilima su ucili da spašavaju a ne da oduzimaju živote...
Za takavo nešto se nikad neoprašta.I nikad,ama baš nikad se nepredajite.Pravda mora biti zadovoljena.Želim vam svu srecu Svijeta.
I nek Denis pociva u miru.
S poštovanjem."
Objavio/la nermina89 26. Maja 2009. u 21:45
"Draga Nevenka, ne znam šta reći osim ZLOČIN BEZ KAZNE!!!! PRAVDA???? Ponekad se pitam šta je to? I da li to postoji??? kome je pravda zapravo namijenjena? ŠTA UOPĆE ZNAĆI PRAVDA? Koliko vrijedi život?Koliko vrijede životi vama gospodo odvjetnici, sudije, ljekari-koliko vrijedi život vaše djece????!!!
U potpunosti razumijem vašu bol, tugu i prazninu.Bol za izgubljenim djetetom je najveća, najgora, najrazornija bol i ništa ama baš ništa se ne može porediti sa tom boli. Boli, baš boli....
Gordana"
Objavio/la gordanasi 27. Maja 2009. u 13:02
"DRAGA GOSPOĐO ,DUBOKO SUOSJEĆAM SVAMA I VJERUJEM DA PRAVDA BUDE ZADOVOLJENA KAD TAD ,MAKAR I POSLIJE SMRTI.BUDITE HRABRI DRŽITE SE ,NISTE SAMI."
Objavio/la Gost_8599 16. Juna 2009. u 22:26
"Draga Nevenka,
Ponekad ostanemo bez riječi zbog silne boli...Ja sam trenutno nijema, ne znam šta bih rekla...Zato ču citirati Mešu Selimovića:
Trebalo bi ubijati prošlost
sa svakim danom što se ugasi.
Izbrisati je, da ne boli.
Lakše bi se podnosio dan što traje,
ne bi se mjerio onim što više ne postoji.
Ovako se miješaju utvara i život,
pa nema ni čistog sjećanja
a ni čistog života."
Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota.
"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."