Hello Internet, my old friend https://blog.dnevnik.hr/netmyfriend

petak, 30.08.2013.

I let love in...

Danas cu napisati zašto i kako sam zapravo došla na pisanje ovog bloga. Već sam i spomenula da sam došla na zaključak da će me možda samo internet saslušati. Sada ipak malo lažem.. inaće u vezi sam. Recimo sretnoj vezi , a i moj dotični se naslušao već ove priče po sto puta, tako da ipak ću bit obzirna i neću njemu prepričavati po sto i prvi put ovu priču koju ćete vi sada pročitati.. A ja zapravo stalno to pričam jer ne shvačam to, i neznam kako sve to prihvatiti. Radi se o jednoj mojoj prijateljici, bile smo baš dosta bliske ( bar sam ja to tako mislila ) . Društvo nam je uglavnom bilo isto tako da smo se često svi zajedno družili, čuli, sastajali I tako. Sve je to baš lijepo funkcioniralo. A onda je gospođica našla novi posao. Super da je, ali to je skrivala nekoliko mjeseci. Ja barem neke super stvari odmah dijelim sa prijateljima ili ? Rekla sam joj da me to nekako vrijeđa jer ipak sam mislila da smo prijateljice, ali ona je odgovorila da nije htjela nikome ništa govoriti dok ne prođe nekoliko mjeseci. Ja sam to isto prešla I prihvatila, neka svako ima svoju dozu privatnosti , ali sad se pod izgovorom posla jako jako rijetko javlja. A I kad se sastanemo (to je rijetko) onda mi djeluje jako odsutno. I nije mi uopce puno pričala o tom poslu ni o novom društvu. Znam da je sve ok I da nije u nekim problem već jednostavno je našla novo društvo .Nisam tip da odbacujem samo tako ljude, ali mislim da u ovoj situaciji ostaju samo uspomene na jedno lijepo prijateljstvo. I samo sam tužna kad mislim da ga zapravo više nema. Kada razmislim vidim da je problem da ne mogu jednostavno prihvatiti kraj, jer nije završio nekom svađom ili nečim bitnim. Prijateljstvo je izgleda samo izbljedilo I nestalo, a ta činjenica je tužna. I dok ovo pišem ni sama ne shvačam da trebam više završiti s tim poglavljem I krenuti dalje. Ali danas je stvarno teško naći srodne duše I zato sam I tužna… a to nase prijateljstvo je trajalo dobrih 6 godina. Ostali prijatelji koje sam isto spomula I oni su se nekako povukli, na kraju izgleda da smo se svi družili zbog te osobe. Oni su sad već svi pronašli neke nove zanimacije, I novo društvo. Ali ja nisam… Ja sam još uvijek nekako šokirana tom situacijom, a pošto se svi još uvijek rijetko čujemo valjda mislim da smo još prijatelji. A ja se još borim s mislima da li da stvarno krenem dalje ili da pokušavam sve to obnoviti i vratiti? I da li je zapravo sve gotovo?


p.s. Hvala na komentarima, oni su ujedno i odgovor na današnji post

Oznake: prijateljstvo

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Opis bloga

Linkovi