Adio, Meštre...
Umrla je, evo, ona lipa Dalmacija. Hrvatska turistička zajednica može slobodno zaboraviti na onaj promidžbeni moto o Mediteranu kakav je nekad bio. Nema ga više. Zabijene su zadnje brokve u njezin kapsil. Ona sinoćnja lebićada odnila nan je dvi dalmatinske ikone: velikoga meštra mediteranske glume Borisa Dvornika i velikoga kroničara staroga Mediterana Anatolija Kudrjavceva.Ima san sriću Dvornika gledat uživo u njegovin legendarnim ulogama u «Spliskom akvarelu» i «Maloj Floramy», pa u «Bljesku zlatnog zuba», u «Hamletu iz Mrduše Donje», «Buzdi»... Ne moran ni spominjat da san guca i miljardu puta ispočetka s pomjon i gušton gleda njegove neponovljive i mitske uloge Roka Prča i Meštra, ali mi je najdraža bila njegova rola u malo poznatom Vrdoljakovu filmu «Od petka do petka» za koji je scenarij, specijalno za Dvornika, napisa Smoje. U toj svojevrsnoj filmskoj monodrami on glumi činovnika koji od dosadne svakodnevice, svakog petka malim kaićen biži na morsku pučinu di lovi ribu i u toj nirvani i konteplaciji, kroz maglovita snoviđenja se svadi i kontreštaje sa svima onima koji ga na javi maltretiraju i iritiraju. I u svom stvarnom životu se Dvornik kontreštava sa svima, često i bez pravog razloga. U jednom trenutku neoprezno se bacija i u političke vode, pa se jedva izvuka da ga tamo ne pojidu morski pasi i grdobine. Tada je zaboravija bija stare kumpanje. Ma ne mislin da su mu oni bili zamirili. Veliki judi nisu takva sorta. Skupjaju se polako gori oko svoga Smoje: i Zdravka i Genda i Luiđi i Bepina, pa je nikidan došla i Cicibela, a evo in sad i njenoga Roka. Pa krene žmul u krug... O bože, sve je više dobrih ondi gori, a sve više loših ovdi doli... Nema više Dalmacije. Točka. |
