Do vraga znala sam da će biti tako... Nisam si mogla pomoći. Svaki i najmanji dio moje nutrine žudio je biti tvoj. Morala sam biti iskrena. Morala sam napisati kako želim s tobom raspravljati do jutra i kako ništa više ne volim nego začepiti tvoje usne sočnim poljupcem usred rasprave. Morala sam ti reći kako te ne mogu ignorirati i kako mi tvoja poruka u sekundi podigne i najgori dan. Morala sam se ogoliti pred tobom jer kako ću inače znati ima li ovo naše smisla? Sada mi se smiju dvije plave kvačice s ekrana i šapću: jesi li baš morala?
Sada se grizem što sam to napravila. Već sat i pol gledam u mobitel kao u svetinju i molim da mi stigne odgovor. Molim da mi napišeš da si taman vozio pa nisi mogao tipkati ili kako si hitno vodio psa veterinaru. Preklinjem za elementarne nepogode, hitne obiteljske probleme i sve druge zamislive situacije koje mogu opravdati to da mi, sada već dva sata, nisi još odgovorio na poruku u kojoj sam ti poslala golu sebe.
Zamišljam scenarije u maniri najnevjerojatnijih SF filmova i pravdam tvoj okrutan postupak jer moram. Lakše je tako. Lakše mi je zamisliti kako ti je potres porušio zgradu i kako ne možeš do mobitela nego da zamislim ono što zapravo je...
Ne voliš me kao ja tebe.
Nisam ti nužna na nijednom nivou. Možeš i želiš bez mene i sve Nikoline i Kristine ovoga svijeta su trenutno dovoljne da popune tvoje potrebe. Seksualne. Za one druge i dalje koristiš moje usluge. Ja sam i dalje ta koja glumi psihologa i koja ti pokušava pomoći u svakoj situaciji. One su tu da se osjetiš poželjan. Svima. U svakom trenutku. Ja sam tu kada je teško, kada te nešto muči, kada ti treba pomoći odlučiti kojim smjerom krenuti.
I sve bi to bilo u redu da nisi odavno prešao granicu prijateljstva i stotinu mi puta rekao kako sam baš ja sve ono što si ikada tražio u ženi. Sve bi bilo ok da mi nisi rekao da želiš da si budemo sve. Sve bi bilo u redu da kad te život slomi ne dolaziš plakati na mom ramenu. A pogotovo bi sve bilo ok kad ja to ne bi više dopuštala. Sve bi bilo ok kada bih mirne glave i srca mogla ignorirati tvoje poruke i kad ne bih na tvoje najmanje mušice pomislila da nešto veće nije u redu i pokušavala ti pomoći.
Ti koristiš ono što možeš, mogu li te zapravo kriviti? Ne mogu reći da je tvoja krivnja što ti dajem sve u zamjenu za mrvice koje mi ponekad dobaciš.
Razriješi me moje dužnosti, molim te. Nisam dovoljno snažna da to učinim sama.