31.01.2006., utorak
Kako je Neno postao gospodin
|
Svi znamo da je rad stvorio čovjeka . Isto tako znamo da je nerad stvorio gospodina . Sutra sam na novom radnom mjestu . Čeka me kancelarija , desk , računalo , mobitel i službeni auto . Od sutra sam gospodin . Također znamo da su za uspjeh zaslužni svi , a neuspijeh pripada pojedincima . U mom slučaju , samo sam ja napredovao . Znači , ja sam svi . I kako sam od sutra gospodin , neke stvari moram mijenjati u dosadašnjem poslovanju. Možda ću malo manje boraviti na internetu a više biti na službenom putu , no , neka ova stranica stoji pa ću , tu i tamo , nastaviti pisati roman . Svima Vama koji me čitaste , zdrav život i da postanete gospoda i gospođe . Vaš gospodin Neno u Sredini , vječno zeleni . |
28.01.2006., subota
SMJENA
|
U visokoj travi , 26. poglavlje Pokušavao sam stresti prašinu i zemlju sa uniforme . Nije išlo . Toliko se zapekla i zavukla u tkaninu da je bilo nemoguće izgledati normalno . Bero i Beg su stajali sa zapovjednikom postrojbe koja je stigla u zoru , putem od Gornjeg Viduševca do Gređana , i pomogla nam odbaciti zadnji napad . Marko , kako se zapovjednik zvao , mirno je stajao , oslonivši se na Heklera koji mu je nehajno visio oko ramena . Gledao je u nas mršteći obrve dok se Bero razmahao rukama pokazujući okoliš i žustro objašnjavajući nešto jako važno . Krenuo sam obići dečke i vidjeti u kakvom su sranju , jer stanje nije bilo ni za spomenuti . Bero me zaustavi : « Čekaj . Odi sim .» Zastadoh , pa laganim korakom priđem trojci . « Ovo je poručnik Marko , zapovjednik Gromova . Dečki su nas došli zamjeniti . Da se malo uredimo , sredimo i obnovimo . Ćerovac je uspio nešto srediti u Zegeju , bar kaj se toga tiče .» « To su dobre vijesti ! Znači , idemo doma !!!» viknuh . « Je . Idemo.» odgovori Beg , « Skupi dečke i reci im da pokupe prnje , idemo u Topusko po ostatak bagre pa pravac Zege .» Otrčao sam do Paje i Hammera i odmah ih obavjestio . Urlali su ko mala djeca . Mile je bacio kacigu u zrak , Bobo se valjao po zemlji , Cigo je otvorio zadnju brlju koju je skrivao u ruksaku , a Hammeri su se grlili kao nikad do sad . Brzo su počeli sklupljati ono malo što se nalazilo u rovovima i bili su prije gotovi nego su Gromovi zauzeli naše pozicije . « Meni je sve jasno ovdje , nema potrebe za objašnjavanjem .» rekao je Marko . « Mi smo , osim toga , tu već bili . Prije vas . « « Onda smo mi vas mjenjali ?» zapita Bero . « Da . sad je normalno da mi vas malo odmorimo . Jedino vidim da je malo veća žestica nego prije . Čujem da ste imali i žrtava ?!» « Jesmo . Izgubili smo jednog borca i imali još šestoro ranjenih . Ali , nismo ostali dužni . Jedino je sad bila frka jer smo ostali na nuli , kak bi se reklo.» « U redu . Mi smo opskrbljeni malo bolje od vas . Izdržat ćemo .» rekao je Marko i zapalio cigaretu , promatrajući svoje momke kako zauzimaju položaj koje smo mi morali ostaviti . « Ovo ćemo malo popraviti i opet će biti kao prije . « reče , gledajući u napuštene rovove kroz koje su se četnici uspijeli probiti . « Mi te pozdravljamo i želimo da nas dočekate živi i zdravi , na istom mjestu .» prozbori Bero i rukuje se s Markom . Isto učini i Beg . Potom mahne rukom prema meni da povedem kolonu. Krenuli smo brzim korakom prema Topuskom . Vozila su bila parkirana kod stare zgrade gdje je nekad bilo zasjedanje Avnoja . I Pero je bio tamo . Glancao je Uaza , spreman za pokret . Vozači su stavljali metalne ploče na vrata kamiona , kao štit protiv metaka . Trebalo je preči željezničku prugu između Gređana , na putu za Viduševac , a tamo su bili četnici . Tako nam je Marko rekao . Nisu zauzeli put ali su bili uz njega te su svaku kolonu vozila ispratili sa pucnjavom . Zato je rekao da se dobro blindiramo a dečki koji će se voziti otraga moraju biti na podu , i uzvračati paljbu . Taj dio puta se morao preči maksimalno brzo kako ne bi postali žrtve , i ostali zauvijek na Baniji . « Jel vrijeme da i mi odemo ?» upita me domar hotela . Nisam ga ni primjetio u cijeloj strci i zbrci oko trpanja stvari u kamione . « Stari , gore je vojska , još uvijek . Koliko će to trajat , ne znam , ali još nije frka.» « Ma , gotovo je , vidim ja .» odvrati stari , gledajući kako se brzo pakiramo .» Čujem da su u Glini , da je Petrinja gotova , u Kostajnici su ostali u okruženju , a od Kostajnice do Dvora sve su zapalili i poklali . Nema nas više ovdje , nema .» Zabrinuo sam se kako je stari dobro bio informiran . Stvarno je sve otišlo k vragu . Pomislih da je sad najvažnije dokopati se kuće , pa onda razmisliti o svemu još jednom . « Ma ne brini , stari , sve ćemo mi to srediti .» rekoh , usiljenim smješkom . Pogledao me ispod oka i pljunuo na pod . « Znam ja kako to ide . Vi ćete podviti rep a mi ćemo dobiti po pički! Odo ja po staru pa put pod noge . I ravno u Zagreb , nek mi Tuđman da stan ! Dosta je meni te propagande ! Meni ova Hrvatska nije donijela ništa dobra , oprosti ti meni na tome , ali nije ! Sve ću izgubit , i ja i stara , djeca su mi već pobjegla u pičku materinu , niti znam gdje su , niti mi se javljaju ! Meni je toga više dosta ! « « Nemoj , stari , pred ljudima , raspizdit ćeš nekog pa će te koknuti. Idi doma , porazgovaraj sa ženom pa napravite kaj je najbolje . Ak su ti djeca negdje vani , odi kod njih. Uvijek se možeš vratiti doma , ak ti dopizdi .» Okrenuo se brzo , na peti , i odskakutao prema hotelu . Vidio sam kuharice kako gledaju kroz prozore , čekajući da čuju što će im reći . Bilo mi je krivo , jer sam znao da im budućnost nije svijetla i da će brzo doći trenutak da odu sa svojih ognjišta . Rat je uvijek bio zajebana igra močnika u kojem je mali čovjek najviše stradavao . Beg me potapša po ramenu i kaže : « Ajmo doma . Vrijeme je.» |
26.01.2006., četvrtak
Samo krv , suze i znoj(update)
|
U visokoj travi , 25 . poglavlje Cigo je užurbano popravljao što se popraviti dalo na Bredi . Pajo se privukao bliže kako bi mogao pokrivati prazninu nastalu zaštekavanjem Cigine alatke . Hammer je punio okvire mecima dok sam obilazio rovove i zapitkivao o stanju sa municijom . Svi su manje ili više kukali da su bez metaka . Jedino je Mile mahao baterijom i žicama i vikao da jedva čeka da digne još kojeg čedu u zrak . Toliko se bio zapalio da su mu oči blještale onako luđački u mraku . Izgledao mi je ko Jack Nickelson u filmu Shining . Situacija je bila takva da smo se mogli samo plakati . Još jedan udar kao ovaj prvi nećemo izdržati . Bero je krenuo po pomoć u Gređane i nadao se da Beg stoji bolje sa municijom . Ako ništa drugo , mislio je spojiti satnije i utvrditi se na liniji Gređani – Topusko pa dokle izdržimo. Mirisalo je da će Dva jelena pasti vrlo brzo i da ih više ništa neće zaustaviti na putu za Topusko . Osim toga , kad smo bolje analizirali cjelokupnu situaciju i nije bilo neke koristi držati Topusko jer je to izgledalo kao da čuvamo trn u peti nekog diva . Iščupat će ga kao od šale . Možda ga malo zaboli ali ne za pamčenje . Sve oko nas je bilo zauzeto , okupirano ili oslobođeno , kako je koja strana gledala . Petrinja se opasno klimala , Kostajnica je bila na pragu kraha , sela oko Gline su nestala u vatri , još se jedino potez prema Gornjoj Bučici i Pokupskom držao . U takvoj situaciji pomišljalo se na povlačenje u Kladušu , preko okupiranog područja , što je bilo krajnje riskantno i pogubno , za večinu od nas . U svakom slučaju , dečki su bili svjesni situacije i nisu previše polagali nade u nekakvu pomoć izvana jer je Zagreb živio u iluzijama , u nekoj drugoj državi , u Fantazylandu . A čede su namirisali krv . I ponovo su grunuli baš na ono mjesto gdje smo bili najtanji . Pajo je odmah otvorio vatru dok je Cigo ljutito bacio Bredu iz rova , psujući joj mater talijansku , i Musolinija i Hitlera i Martića i koga se sve nije sjetio . Mile je odmah aktivirao večinu mina koje su bile spojene žicama na bateriju pa se noć pretvori u dan i nešto čeda poleti zrakom u slobodnom letu , raširenih nogu i ruku . To ih je toliko razgalilo da su počeli još više nadirati i činilo se da ih ima stotine , kao mrava koji u svom rušilačkom pohodu gaze sve pred sobom . Ne ostade mi ništa drugo već da svoj vod pozovem na povlačenje na rezervni položaj . Cigo je pohitao unatrag dok ga je Pajo pokrivao . Tada osta bez municije , odbaci Bredu i potrča koliko ga noge nose prema nama . I drugi vod se počeo povlačiti na položaje koji su bili pripremljeni za crne dane . Skupismo se u pravocrtnoj liniji , ispred seoskog puta za Gređane , na rubu šume , braneći svoje živote . U tom trenutku nitko nije mislio na Topusko , u to sam bio siguran . Četnici , kao da nisu bili sigurni da li je njihov napad uspio , ili su pomišljali da je to zamka , pa su stali na onome dijelu brda gdje su osvojili prve rovove . Bilo je dovoljno vremena da provjerimo okvire s municijom i zauzmemo zaklon iza balvana i vreća punjenih pjeskom . Tada nasta komešanje u četničkim redovima . Jedan povika : « Predajte se , Ustaše , gotovo je ! Odložite oružje i izađite s rukama u zrak !!!» « Ma da te ne bi malo jebooooooo!» odvrati Hammer , ni trenutka ne razmišljajući. « Sve će da vas pobijemo!!!!» viknu jedan od njih . « Sve će da vas pojebemo !!!!» odvrati MIle . I raspali iz Kalje . Meci fijukaše zrakom , odbijajući se od drveća i granja . «Jebem ti , Mile , kud pucaš po zraku , konju!!!» viknu Pajo . Ali , Mile ga nije čuo . Toliko se ufurao u neki svoj film da je gotovo uživao . Tek kad su čede uzvratile paljbu , stropošta se glavom u zemlju . Kaciga mu spadne sa glave i otkotrlja se u jarak . « O , jebem ti mater , ode šljem!» viknu , usta punih prašine . Četnici su počeli lagano prilaziti , povremeno puškarajući . Dečki su čekali . Ruke su im bile mokre od znoja , lica umrljana zemljom . Gledali su u siluete koje su polako napredovale , kao hijene , korak po korak , osječajući da žrtva više ne može i da joj treba zadati posljednji udarac , al opet , nisu bili dovoljno hrabri da ga učine . I to ih je koštalo jer se seoskim putem iz pravca Gređana pojavio kamion , rondajući i brekčući , stenjući po makadamu kao da osjeća svaki kamen u gumama . Kad se zaustavio upalio je svjetla i zabljesnuo skupinu četnika koji su se najbliže primakli liniji . Tada dečki otvore vatru i ovi u panici popadaše na zemlju . Iz kamiona je iskočilo desetak gardista , i krenulo prema šumi . Protrčaše kraj nas i udariše na četnike . Podigoh ruku u zrak i viknuh : « Ne pucajte !!!!» Stajali smo i gledali u čudu . Četnici se povukoše ne očekujući da će ih netko napadati . Dečki su pošteno očistili brdo . Nakon nekoliko sekundi sve se smirilo . I noć je polako nestajala . Dok se danilo , pogledah oko sebe . Samo krv , suze i znoj . |
24.01.2006., utorak
Update
|
U visokoj travi , 24.poglavlje : Nešto kao u partizanskim filmovima Mrak se spustio brže no što smo se nadali . Utonulo brdo u tminu , i kao da nas je netko pokrio crnom krpom . Opet smo bili prepušteni na milost i nemilost našim slušnim organima pošto od vida koristi nije bilo . Bobo se stisnuo uz mene sa svojim karabinom . Pomislih da se dobro drži za svoje godine . Izdržao je sve ovo vrijeme bez kuknjave i slinjenja za kućom . Za razliku od nekih junačina koji su iskoristili prvu priliku da šmugnu sa bojišta . Dok sam o tome razmišljao začuh potmule zvukove iz daljine koji su najavili kišu . Ali olovnu . Naši neprijatelji su dobili mig od svojih izviđača koji su uspjeli snimiti situaciju i kreću u napad. Minobacačima će malo počistiti teren a onda navaliti sa pješadijom . Milina za gledat ali ne i za doživiti . Bobo je repetiro karabin . Spustih ruku na cijev karabina i tiho mi kažem da se smiri i pričeka da prođe granatiranje . Nabili smo kacige na glave i sčučurili se u rovu . Mine su počele padati po Dva jelena . Neke su se rasprskavale u zraku , udarivši u krošnje drveća , neke su prolazile kroz krošnje i padale na tvrdu zemlju , eksplodirajući uz zaglušujuću buku.Geleri su fijukali na sve strane , zabijali se u drveće , balvane , dizali prašinu u zrak . Na sreću , nisu pogodili ni jedan rov jer su mine padale svuda samo ne tamo gdje bi trebale . Ili su bili loši rukovaoci minobacačima ili su imali krive koordinate . Kad je granatiranje stalo , pripremili smo oružje i čekali da se ukaže neprijatelj . Sa strane ceste se prvo začula paljba pa su četnici izronili iz šume i počeli pretrčavati cestu . Bero je zapucao prvi pa za njim i čitav drugi vod . U bljesku vatre iz oružja vidjelo se kako nekolicina četnika pada na cestu , jaučući i zapomagajući . Drugi su ih hvatali za ruke i odvlačili u mrak , sa ceste . U istome trenutku i grupa četnika sa druge strane pokušavala se popesti na brdo . Čekali smo ih dok im se siluete nisu pojavile na nišanima . Tada smo i mi otvorili vatru ne prekidajući dok ni jedan silueta nije nestala sa nišana . U trenutku kada smo pomislili da je to bilo to jedan od lažnih rovova odleti u zrak . Četnici su napadali sa tri strane i probili se unutar naših rovova . U srednjem rovu bio je Cigo sa Bredom s lijeve strane a Seljo s desne . Zaštektale su Brede istovremeno koseći četnike koji su izašli na ravan dio probijajući se kroz lažne rovove i pucajući na lažne vojnike . Nismo im mogli vidjeti lica ali smo mogli čuti psovke i deranje o prevari i zamci . Nekolicina nadobudnih jurišala je na rov sa Seljom i Cigom ali nisu daleko stigli . Popadaše kao snoplje . Neko je vikao da se povuku ali još jedan grupa ludih ili pijanih nasrne na Cigin rov . U tom trenutku Cigina breda zašuti . Ili je ostao bez municije ili je zaglavila , kao što je znala puno puta prije te noći . Seljo okrenu cijev svoje brede u lijevo i poće rešetati četnike . Tada zajauče jer ga pogodi metak i pade na tlo . Cigo je izvukao zbrojovku i počeo nasumce pucati . U tom trenutku , kada je mislio da će mu četnici upasti u rov i prerezati grkljan , Pajo i Hammeer uskoće u rov kraj njega i poskidaše najbliže čede rafalima iz Kalje . Četnici se stadoše povlačiti . Nekoliko mina se aktiviralo u svekolikom metežu te su se krici mješali sa gruvanjem mina . Staklo , šarafi i geleri letjeli su na sve strane . Nismo prestajali pucati . Prsti se nisu mogli odovojiti od okidača , sve dok nismo ispucali i zadnje metke iz okvira . Četnici su odvlačili ranjene , žurno , uz veliku buku . Šuma je mirisala na barut i krv . I tada je sve ponovo utihnulo . Seljo je skinuo jaknu i vezao zavoj na ruci . Hammer mu priskoći u pomoć . « Trebaš u stacionar !» viknu . « Jebi sad to ! Ujutro ću !» odvrati Seljo . «Iskrvarit ćeš do ujutro ! Ima li još ranjenih ? « vikao je Hammer . « Ima ! Ovdje ! « čuo se glas iz rovova . Pero je upalio Uaza i potrpao njih troje u džip . « Odvest ću ih odmah sada dolje ! Nema vremena za bacanje !»viknu Pero . Junior uskoći na suvozačevo sjedalo . « Idem s tobom ! U slučaju da te napadnu ! « Pero pogleda prema meni a ja mu mahnuh da može . Uaz nesta u mraku . « Misliš li da je to to ? « upita Bobo . « Volio bih da je , ali , vjerujem da će još jednom pokušati .» odgovorih , gledajući u sjene koje je stvarala vatra obližnjih zapaljenih drveća . Neprijatelj se pregrupirao . Trebalo je zakrpati rupu na mjestu gdje su napravili proboj . Ali , s kime i čime ? |
19.01.2006., četvrtak
Nova epizoda
|
Kratak sadržaj prethodnih epizoda : Satnija dragovoljaca iz Novog Zagreba , oformljena u ljeto 91 , nakon priprema na zagrebačkom Velesajmu ,te kratkog brifinga u Budaševu ,odlazi na banijsko ratište , u Topusko . Ulaskom u grad ostaju u okruženju . Nakon nestanka zapovjednika obrane grada , dragovoljci pokušavaju sačuvati živote s oskudnom opremom i nikakvog logistikom.Jedan vod , nakon ultimatuma zapovjedništvu koji nije ispunjen , odlazi sa položaja. U VISOKOJ TRAVI - 23.poglavlje Kako smo glumili Custera i 7. konjičku Konvoj je prošao pored Dva jelena . Nije to bila dugačka kolona , tek nešto civila sa najnužnijim stvarima , naši ranjeni i pokojni Božo , Majcenov prvi vod hrabrih i odvažnih ustaša spremnih na krv i nož u nekoj lokalnoj zagrebačkoj birtiji , i Pekinezer . Naravno , on je obečao da će se vratiti čim konvoj sigurno stigne do Pokupskog . Nismo baš bili sigurni u to ali nismo baš ni previše marili . Bero je zamislio obranu Dva jelena kao u kaubojskim filmovima . Povući ćemo rovove u krug , prepustiti špicu lutkama od vreča za krumpir i starim kacigama , koje će glumiti naš prvi vod , i čekati u tišini nadajući se kako su čede dovoljno glupi da nasjednu na naš jeftini štos . U Gređanima je bilo lakše jer su ionako visili u kućama pa se tamo nije moglo razaznati da li je prazno ili puno . Kako je konvoj polako odmaknuo po poljskom putu i nestao u šumi , tako smo ubrzano kopali nove rovove bliže cesti prema Topuskom . Lijepo smo zaokružili položaj i stisnuli se ko morski krastavac na suhom . Nikome nije bilo do razgovora . Svak je u svojim mislima bio negdje drugdje , daleko od ovog sumornog i deprimirajućeg brda . Pero je stigao sa klopom i parkirao džip blizu mog rova . Izbacio je kante sa grahom i kašetu kruha na vlažnu zemlju . Prišao sam mu i potašao ga po ramenu . « Kaj ima novoga , stari ? « upitah . « Mala je otišla sa starcima .» reče kratko . « Baš si ih vidio da odlaze ?» « Mmm-Da . Nešto su se natezali , stari je bio prilično živčan . Mislim da mala nije imala namjeru ostaviti Topusko .» « Bolje je ovako .» « Znaš da dolje nema više nikoga u zapovjedništvu ?» « Nemam pojma ?! « « Ćerovac se nije vratio a Pekinezer je otišao sa konvojem . Ostala je straža , njih četvoro i nešto mještana . Kuharice i osoblje hotela također planira otići . Kad oni svi krenu , i mi ćemo s njima . Nema previše logike braniti mjesto u kojem nema ljudi . « « Nadam se da će to biti uskoro . Sve ovo mi više nema smisla .» Pero je djelio grah dečkima . Sjeo sam u rov i ostavio posudu sa strane . Nije bilo teka . Želudac mi se stisnuo . Promatrao sam šumu ispred sebe . Bila je tako pitoma , čak predivna na trenutak . Tišina koja je vladala u njoj nije nudila spokoj našim dušama . Već suprotno . Tišina je uvijek značila da se nešto sprema . Nešto veliko . « Očekuješ ih večeras ? « upita me hrapav i prodoran glas . Osvrnuh se i ugledam Ray-banice . « Dobro , Pajo , možeš ti malo tiše govoriti ?» « Ne . Tak sam naučen . Kad bi tiho govoril niko me ne bi uzimal za ozbiljno . To mi je ostalo od malena . Uvijek bi buraz dobil više od mene . Sve dok nisam počel vikat . Onda se promjenilo sve . sad ja dobivam a oni ne ! « «Jadan . To je bilo kad si bil mali . Sad si veliki pa ne moraš više vikat . Osim toga , i bedak bi očekival nočas napad i ne bi pital takve bedastoče .» « Ajmo se malo vređat ! Pital sam onak , da nekaj velim .» Pajo je djelovao snažno i sigurno ali se u njegovom glasu moglo naslutiti da mu nije svejedno. « Ne brini . « pokušah ga umiriti , « Ne mogu nam ništa .» « Thaaa , ko da ja to ne znam ! « odmahne rukom i pogleda oko sebe , « Samo brinem zbog dečki . Čini se da im nije svejedno .» « Nije nikome svejedno . Zato se trebamo držati skupa i sve prevaliti preko leđa . Kad ovo završi bar ćemo imati kaj pričati djeci . « « Ma , kaj misliš da bu to nekog zanimalo kad se rat završi !? Kaj god ! « Pajo ustade i protegne leđa . Krenu lagano prema svom rovu . Gegao se kao patak , lagano i ponosno držeći visoko glavu , gledajući čas lijevo , čas desno . U tom trenutku prasak prekine tišinu Dva jelena , a Pajo završi na zemlji prije no što je zvuk zamro . Rafal još jednom zapara zrakom i lišće sa obližnjeg drveta rasprši se po rovu . Začuh Cigu kako odvrati na paljbu . Breda je štektala kratko , štedljivo . Pero je ostavio džip otvorenih vratiju i stropoštao se u prvi , najbliži rov . Hammeri su nešto naciljali i usmjerili vatru prema drveću koje je bilo blizu njihova rova . « Mater ti .... evo ga između drveća.......skini ga !!! Skini ga !!! « derao se Hammer . Junior se podigao na koljena i tražio nišanom mjesto koje mu je brat pokazivao . Pogledah prema drveću . Dvojica su se prebacivala od drveta do drveta na razmaku od par metara . Jedan je spretno doskočio i sakrio se iza debelog panja dok je drugi strugao po lišču noktima , izgubivši pušku i šubaru . Nizbrdica ga je nosila prema podnožju brda dok se pokušavao uhvatiti za grmlje i grane drveća . « Skini ga !!!! Skini ga !!!! « vikao je Hammer , pucajući po onom koji se ščućurio iza debla . Junior spusti pušku ne prestajući se smijati . Toliko se smijao da je nadglasao pucnjavu . Hammer okrene pušku prema četniku koji je dospio do nizine i kotrljao se do prvog zaklona . Rafalom ga zaustavi tik ispred manje breze i ovaj ostade mirovati uz jecanje . Drugi četnik iskoristi priliku i šmugne između grmlja , trave i drveća u sjenu . Hammer vrati pogled na mjesto gdje je bio i žestoko opsova . « Pa , dobro , majmune , koji je tebi kurac !!!!!!! « viknu na brata koji se još smijao . « Pa ....ha-ha-ha .....pa ... kaj nisi vidio ....ha-ha-hi ...kak je sklizal po lišću ....ko u crtiću...ha-ha-ha –hr-hr ...» « Pizda ti materina balava , ovo je tebi crtić !!!!» popizdi Hammer i počne hga mlatiti kapom po leđima . « Pa kad mi je bilo smešno !!!!!!!» hihotao je Junior , braneći se od kape . Pogledao sam u smjeru četnika koji je ostao ležati . Nije ga više bilo . « Vala treba ulovit onog koji je pobjego a ovog pronaći ! « vikao je Seljo trčeći prema šumi. « Seljo ! Stani , jebote , minirano !!!!!!!! « viknuo je Mile . Seljo zastane i pogleda prema zemlji. Osta ukopan , kao kip onog bacača diska na Sveticama , kraj maksimirskog stadiona.Jedino mu jaja nisu bila ofarbana . Mile izleti iz rova i dotrči do Selje . « Polako , sine , polako . « reče i pogleda žicu koja se gadno napela . S jedne strane je bila ručna bomba za čiji osigurač je bila vezana tanka žica . Sa druge strane je bio sanduk sa čavlima , staklima i kamenje također vezan za ručnu bombu i pola kile trotila . « Sad polako povuci nožurinu unatrag , ali polako , polako.....» reče Mile , prateći osigurač na bližoj bombi . Seljo laganim pokretom povuće nogu unatrag i stade u stavu mirno , gledajući u nebesa . Mile se privuče bombi i lagano prihvati osigurač te ga vrati u siguran položaj . « Jes gotov ??!» zavapi Seljo . « Jesam , sine , jebi ga , ipak su to moja dječica . « « Jebala te dječica !!!» viknu Seljo i pogledao unakolo . « Koliko ih imaš , majke ti ?I zašto mi ne znamo za njih ???» « A jebi ga , nisi me pitao .» odgovori Mile . « A ko bi očekivao da ćeš , sine , trčkarati po šumi ? Ovo je za naše prijatelje , kad dođu nočas . « |
18.01.2006., srijeda
Sviraj , svirče, nemoj stati , svatko će ti kunu dati!
|
Jesam se rasplakal nad tužnom sudbinom naših estradnjaka . Čovjeće , ja ne znam kak oni preživljavaju i kak im se uopće da pjevat kad su tak jadni ? Zakidaju ih za tantijeme , nemaju radni staž , moraju sami plačat mirovinsko i zdravstveno , praktički spadaju u onu masu nezaposlenih koji stalno pohode Zavod za zapošljavanje . A moraju dobro zgledat i dobro se oblačiti i uvijek imati neku pinku da plate piće kojekakvim menagerima , promotorima , vlasnicima radio postaja , kafićima , dj-ima i inima . I kak onda ne bi tak jadni dobili pomoć od gradskih otaca ili oca , ovisno o gradu . Mora im se dati . Ipak su oni naša sirotinja koja pjeva po vašarima i vatrogasnim zabavama za iće i piće u pauzi. Kak bi jadan Bulić pjevao o izgorenim borovima da mu neko ne da pojesti malo pršuta i sira ? Ili Stavros o ženama , starenju i podstanarstvu da ne dobije koju pinku za pelinkovac ? Ili kak bi naša draga Sanjica pisala Blog i nastupala na RTL-u nesigurna u svoju budučnost i budučnost svoje familije . Znam kak je to . Nije lako danas zabavljati narod . Em je zahtjevan , em je siromašan , em je gladan sadržaja kojeg ne mora platiti . Pa se ti obogati od pjevanja . Možeš pjevat dok ne crkneš od gladi .Ili od pjevanja . Zato je Brega okupio starce . Ostao čovjek bez love . Zato je i Lima okupil Fosile , bar one koji su još živi . Nemre se živit od slave . Danas se živi samo od love . Zato podupirem da se iz gradskog proračuna financiraju naši pjevači . To im je jedini izvor prihoda . Jadni . |
17.01.2006., utorak
You could have it so much better!!
|
E , lipi moji , nije da se žalim , al ova dva tjedna sam ulupao kod kuće. Baš mi je dobro došlo . Nisam lutao svijetom , nisam plivao u termalnim izvorima , nisam se penjal po planinčinama neg sam baš odmaral . Doslovno . Pretvorio sam se u kučanicu ili pozitivno raspoloženu mušku bedinericu . Ujutro na plac , pa skuhat ručak , pa dočekat umornu ženicu s posla kad dođe , pa joj složit jelo , izmasirat , skuhat kavicu , spremit je spat i još štošta radit kaj je i dužnost muške bedinerice . I mogel bi za ovu plaču kaj primam u firmi to radit do penzije . Uopće mi ne bi bilo dosadno . Inače , Novo leto je prošlo u redu , nisam se napil , samo sam bil lagano vesel , lagano sit i lagano zadovoljan . Stare sam se rešil a u Novu imam puno povjerenje jer mi je obečala da će bit dobra . A kak stvari stoje , i mogla bi bit . Svima Vama koji ste me pohodili i pitali se gdje sam HVALA . OVDJE SAM , ŽIV SAM , DOBRO SAM , I GURAM (još uvijek). |