26.01.2006., četvrtak
Samo krv , suze i znoj(update)
|
U visokoj travi , 25 . poglavlje Cigo je užurbano popravljao što se popraviti dalo na Bredi . Pajo se privukao bliže kako bi mogao pokrivati prazninu nastalu zaštekavanjem Cigine alatke . Hammer je punio okvire mecima dok sam obilazio rovove i zapitkivao o stanju sa municijom . Svi su manje ili više kukali da su bez metaka . Jedino je Mile mahao baterijom i žicama i vikao da jedva čeka da digne još kojeg čedu u zrak . Toliko se bio zapalio da su mu oči blještale onako luđački u mraku . Izgledao mi je ko Jack Nickelson u filmu Shining . Situacija je bila takva da smo se mogli samo plakati . Još jedan udar kao ovaj prvi nećemo izdržati . Bero je krenuo po pomoć u Gređane i nadao se da Beg stoji bolje sa municijom . Ako ništa drugo , mislio je spojiti satnije i utvrditi se na liniji Gređani – Topusko pa dokle izdržimo. Mirisalo je da će Dva jelena pasti vrlo brzo i da ih više ništa neće zaustaviti na putu za Topusko . Osim toga , kad smo bolje analizirali cjelokupnu situaciju i nije bilo neke koristi držati Topusko jer je to izgledalo kao da čuvamo trn u peti nekog diva . Iščupat će ga kao od šale . Možda ga malo zaboli ali ne za pamčenje . Sve oko nas je bilo zauzeto , okupirano ili oslobođeno , kako je koja strana gledala . Petrinja se opasno klimala , Kostajnica je bila na pragu kraha , sela oko Gline su nestala u vatri , još se jedino potez prema Gornjoj Bučici i Pokupskom držao . U takvoj situaciji pomišljalo se na povlačenje u Kladušu , preko okupiranog područja , što je bilo krajnje riskantno i pogubno , za večinu od nas . U svakom slučaju , dečki su bili svjesni situacije i nisu previše polagali nade u nekakvu pomoć izvana jer je Zagreb živio u iluzijama , u nekoj drugoj državi , u Fantazylandu . A čede su namirisali krv . I ponovo su grunuli baš na ono mjesto gdje smo bili najtanji . Pajo je odmah otvorio vatru dok je Cigo ljutito bacio Bredu iz rova , psujući joj mater talijansku , i Musolinija i Hitlera i Martića i koga se sve nije sjetio . Mile je odmah aktivirao večinu mina koje su bile spojene žicama na bateriju pa se noć pretvori u dan i nešto čeda poleti zrakom u slobodnom letu , raširenih nogu i ruku . To ih je toliko razgalilo da su počeli još više nadirati i činilo se da ih ima stotine , kao mrava koji u svom rušilačkom pohodu gaze sve pred sobom . Ne ostade mi ništa drugo već da svoj vod pozovem na povlačenje na rezervni položaj . Cigo je pohitao unatrag dok ga je Pajo pokrivao . Tada osta bez municije , odbaci Bredu i potrča koliko ga noge nose prema nama . I drugi vod se počeo povlačiti na položaje koji su bili pripremljeni za crne dane . Skupismo se u pravocrtnoj liniji , ispred seoskog puta za Gređane , na rubu šume , braneći svoje živote . U tom trenutku nitko nije mislio na Topusko , u to sam bio siguran . Četnici , kao da nisu bili sigurni da li je njihov napad uspio , ili su pomišljali da je to zamka , pa su stali na onome dijelu brda gdje su osvojili prve rovove . Bilo je dovoljno vremena da provjerimo okvire s municijom i zauzmemo zaklon iza balvana i vreća punjenih pjeskom . Tada nasta komešanje u četničkim redovima . Jedan povika : « Predajte se , Ustaše , gotovo je ! Odložite oružje i izađite s rukama u zrak !!!» « Ma da te ne bi malo jebooooooo!» odvrati Hammer , ni trenutka ne razmišljajući. « Sve će da vas pobijemo!!!!» viknu jedan od njih . « Sve će da vas pojebemo !!!!» odvrati MIle . I raspali iz Kalje . Meci fijukaše zrakom , odbijajući se od drveća i granja . «Jebem ti , Mile , kud pucaš po zraku , konju!!!» viknu Pajo . Ali , Mile ga nije čuo . Toliko se ufurao u neki svoj film da je gotovo uživao . Tek kad su čede uzvratile paljbu , stropošta se glavom u zemlju . Kaciga mu spadne sa glave i otkotrlja se u jarak . « O , jebem ti mater , ode šljem!» viknu , usta punih prašine . Četnici su počeli lagano prilaziti , povremeno puškarajući . Dečki su čekali . Ruke su im bile mokre od znoja , lica umrljana zemljom . Gledali su u siluete koje su polako napredovale , kao hijene , korak po korak , osječajući da žrtva više ne može i da joj treba zadati posljednji udarac , al opet , nisu bili dovoljno hrabri da ga učine . I to ih je koštalo jer se seoskim putem iz pravca Gređana pojavio kamion , rondajući i brekčući , stenjući po makadamu kao da osjeća svaki kamen u gumama . Kad se zaustavio upalio je svjetla i zabljesnuo skupinu četnika koji su se najbliže primakli liniji . Tada dečki otvore vatru i ovi u panici popadaše na zemlju . Iz kamiona je iskočilo desetak gardista , i krenulo prema šumi . Protrčaše kraj nas i udariše na četnike . Podigoh ruku u zrak i viknuh : « Ne pucajte !!!!» Stajali smo i gledali u čudu . Četnici se povukoše ne očekujući da će ih netko napadati . Dečki su pošteno očistili brdo . Nakon nekoliko sekundi sve se smirilo . I noć je polako nestajala . Dok se danilo , pogledah oko sebe . Samo krv , suze i znoj . |