19.01.2006., četvrtak
Nova epizoda
|
Kratak sadržaj prethodnih epizoda : Satnija dragovoljaca iz Novog Zagreba , oformljena u ljeto 91 , nakon priprema na zagrebačkom Velesajmu ,te kratkog brifinga u Budaševu ,odlazi na banijsko ratište , u Topusko . Ulaskom u grad ostaju u okruženju . Nakon nestanka zapovjednika obrane grada , dragovoljci pokušavaju sačuvati živote s oskudnom opremom i nikakvog logistikom.Jedan vod , nakon ultimatuma zapovjedništvu koji nije ispunjen , odlazi sa položaja. U VISOKOJ TRAVI - 23.poglavlje Kako smo glumili Custera i 7. konjičku Konvoj je prošao pored Dva jelena . Nije to bila dugačka kolona , tek nešto civila sa najnužnijim stvarima , naši ranjeni i pokojni Božo , Majcenov prvi vod hrabrih i odvažnih ustaša spremnih na krv i nož u nekoj lokalnoj zagrebačkoj birtiji , i Pekinezer . Naravno , on je obečao da će se vratiti čim konvoj sigurno stigne do Pokupskog . Nismo baš bili sigurni u to ali nismo baš ni previše marili . Bero je zamislio obranu Dva jelena kao u kaubojskim filmovima . Povući ćemo rovove u krug , prepustiti špicu lutkama od vreča za krumpir i starim kacigama , koje će glumiti naš prvi vod , i čekati u tišini nadajući se kako su čede dovoljno glupi da nasjednu na naš jeftini štos . U Gređanima je bilo lakše jer su ionako visili u kućama pa se tamo nije moglo razaznati da li je prazno ili puno . Kako je konvoj polako odmaknuo po poljskom putu i nestao u šumi , tako smo ubrzano kopali nove rovove bliže cesti prema Topuskom . Lijepo smo zaokružili položaj i stisnuli se ko morski krastavac na suhom . Nikome nije bilo do razgovora . Svak je u svojim mislima bio negdje drugdje , daleko od ovog sumornog i deprimirajućeg brda . Pero je stigao sa klopom i parkirao džip blizu mog rova . Izbacio je kante sa grahom i kašetu kruha na vlažnu zemlju . Prišao sam mu i potašao ga po ramenu . « Kaj ima novoga , stari ? « upitah . « Mala je otišla sa starcima .» reče kratko . « Baš si ih vidio da odlaze ?» « Mmm-Da . Nešto su se natezali , stari je bio prilično živčan . Mislim da mala nije imala namjeru ostaviti Topusko .» « Bolje je ovako .» « Znaš da dolje nema više nikoga u zapovjedništvu ?» « Nemam pojma ?! « « Ćerovac se nije vratio a Pekinezer je otišao sa konvojem . Ostala je straža , njih četvoro i nešto mještana . Kuharice i osoblje hotela također planira otići . Kad oni svi krenu , i mi ćemo s njima . Nema previše logike braniti mjesto u kojem nema ljudi . « « Nadam se da će to biti uskoro . Sve ovo mi više nema smisla .» Pero je djelio grah dečkima . Sjeo sam u rov i ostavio posudu sa strane . Nije bilo teka . Želudac mi se stisnuo . Promatrao sam šumu ispred sebe . Bila je tako pitoma , čak predivna na trenutak . Tišina koja je vladala u njoj nije nudila spokoj našim dušama . Već suprotno . Tišina je uvijek značila da se nešto sprema . Nešto veliko . « Očekuješ ih večeras ? « upita me hrapav i prodoran glas . Osvrnuh se i ugledam Ray-banice . « Dobro , Pajo , možeš ti malo tiše govoriti ?» « Ne . Tak sam naučen . Kad bi tiho govoril niko me ne bi uzimal za ozbiljno . To mi je ostalo od malena . Uvijek bi buraz dobil više od mene . Sve dok nisam počel vikat . Onda se promjenilo sve . sad ja dobivam a oni ne ! « «Jadan . To je bilo kad si bil mali . Sad si veliki pa ne moraš više vikat . Osim toga , i bedak bi očekival nočas napad i ne bi pital takve bedastoče .» « Ajmo se malo vređat ! Pital sam onak , da nekaj velim .» Pajo je djelovao snažno i sigurno ali se u njegovom glasu moglo naslutiti da mu nije svejedno. « Ne brini . « pokušah ga umiriti , « Ne mogu nam ništa .» « Thaaa , ko da ja to ne znam ! « odmahne rukom i pogleda oko sebe , « Samo brinem zbog dečki . Čini se da im nije svejedno .» « Nije nikome svejedno . Zato se trebamo držati skupa i sve prevaliti preko leđa . Kad ovo završi bar ćemo imati kaj pričati djeci . « « Ma , kaj misliš da bu to nekog zanimalo kad se rat završi !? Kaj god ! « Pajo ustade i protegne leđa . Krenu lagano prema svom rovu . Gegao se kao patak , lagano i ponosno držeći visoko glavu , gledajući čas lijevo , čas desno . U tom trenutku prasak prekine tišinu Dva jelena , a Pajo završi na zemlji prije no što je zvuk zamro . Rafal još jednom zapara zrakom i lišće sa obližnjeg drveta rasprši se po rovu . Začuh Cigu kako odvrati na paljbu . Breda je štektala kratko , štedljivo . Pero je ostavio džip otvorenih vratiju i stropoštao se u prvi , najbliži rov . Hammeri su nešto naciljali i usmjerili vatru prema drveću koje je bilo blizu njihova rova . « Mater ti .... evo ga između drveća.......skini ga !!! Skini ga !!! « derao se Hammer . Junior se podigao na koljena i tražio nišanom mjesto koje mu je brat pokazivao . Pogledah prema drveću . Dvojica su se prebacivala od drveta do drveta na razmaku od par metara . Jedan je spretno doskočio i sakrio se iza debelog panja dok je drugi strugao po lišču noktima , izgubivši pušku i šubaru . Nizbrdica ga je nosila prema podnožju brda dok se pokušavao uhvatiti za grmlje i grane drveća . « Skini ga !!!! Skini ga !!!! « vikao je Hammer , pucajući po onom koji se ščućurio iza debla . Junior spusti pušku ne prestajući se smijati . Toliko se smijao da je nadglasao pucnjavu . Hammer okrene pušku prema četniku koji je dospio do nizine i kotrljao se do prvog zaklona . Rafalom ga zaustavi tik ispred manje breze i ovaj ostade mirovati uz jecanje . Drugi četnik iskoristi priliku i šmugne između grmlja , trave i drveća u sjenu . Hammer vrati pogled na mjesto gdje je bio i žestoko opsova . « Pa , dobro , majmune , koji je tebi kurac !!!!!!! « viknu na brata koji se još smijao . « Pa ....ha-ha-ha .....pa ... kaj nisi vidio ....ha-ha-hi ...kak je sklizal po lišću ....ko u crtiću...ha-ha-ha –hr-hr ...» « Pizda ti materina balava , ovo je tebi crtić !!!!» popizdi Hammer i počne hga mlatiti kapom po leđima . « Pa kad mi je bilo smešno !!!!!!!» hihotao je Junior , braneći se od kape . Pogledao sam u smjeru četnika koji je ostao ležati . Nije ga više bilo . « Vala treba ulovit onog koji je pobjego a ovog pronaći ! « vikao je Seljo trčeći prema šumi. « Seljo ! Stani , jebote , minirano !!!!!!!! « viknuo je Mile . Seljo zastane i pogleda prema zemlji. Osta ukopan , kao kip onog bacača diska na Sveticama , kraj maksimirskog stadiona.Jedino mu jaja nisu bila ofarbana . Mile izleti iz rova i dotrči do Selje . « Polako , sine , polako . « reče i pogleda žicu koja se gadno napela . S jedne strane je bila ručna bomba za čiji osigurač je bila vezana tanka žica . Sa druge strane je bio sanduk sa čavlima , staklima i kamenje također vezan za ručnu bombu i pola kile trotila . « Sad polako povuci nožurinu unatrag , ali polako , polako.....» reče Mile , prateći osigurač na bližoj bombi . Seljo laganim pokretom povuće nogu unatrag i stade u stavu mirno , gledajući u nebesa . Mile se privuče bombi i lagano prihvati osigurač te ga vrati u siguran položaj . « Jes gotov ??!» zavapi Seljo . « Jesam , sine , jebi ga , ipak su to moja dječica . « « Jebala te dječica !!!» viknu Seljo i pogledao unakolo . « Koliko ih imaš , majke ti ?I zašto mi ne znamo za njih ???» « A jebi ga , nisi me pitao .» odgovori Mile . « A ko bi očekivao da ćeš , sine , trčkarati po šumi ? Ovo je za naše prijatelje , kad dođu nočas . « |