07.10.2005., petak
U VISOKOJ TRAVI
|
1 . poglavlje - Predbilježba za rat Ovo o čemu ću sad pisati nikad se ne bi dogodilo da nije bilo moje ženice . Da , kraljica mojih prostora i majka moje djece , bila je taj dan strašno ljuta . Svi smo joj išli na živce . Pomalo i punica , njena majka , s kojom smo živjeli u zajedničkom kućanstvu , pa i punac , njen otac , iako jadnik nije bio kriv kaj je ručak kasnio i kaj nije bilo dovoljno kruha pa je Kinfa morao trčati u dućan po još jedan . A onda je , ko šlag na tortu , protutnjio Mig iznad zgrade , skoro nam prozore razlupao , tak da je jadna pala skupa sa Kinfom na pod , pod stol . Sva crvena u licu i razjarena , vikala je po kući da joj je dosta tog pritiska i da više ne može izdržati svu tu halabuku oko samostalnosti Hrvatske i da joj je dosta vijesti sa televizije o razaranju sela i ubijanju civila i da ide odmah iz ovih stopa prijaviti se u Narodnu gardu . Kak sam ja bio taj koji je zadužen za možebitno ratovanje a ne moja ženica , zdušno sam se usprotivio toj konstataciji s obrazloženjem da sam ja taj koji treba otići u rat a ne ona , jer lakše je meni tući se po vukojebinama nego djecu čuvati , a njoj to bolje ide . Osim toga , na ratištu su higijenski uvjeti jako niski pa za žensku i nije neko mjesto , pogotovo kad dobije mjesečnicu . Na tu moju konstataciju ženica je potvrdno kimnula glavom i složila se da imam pravo , kaj se tiče higijene . Tak sam iz istih stopa otišao u Mjesnu zajednicu i prijavil se u Narodnu zaštitu . Mislil sam si , pa to i nije tak strašno , malo kartaš , malo piješ , odradiš koje dežurstvo u Mjesnoj i prođe dan . Prednost je da ne moraš na posao a plača ide . Nisi doma a imaš opravdanje za cijelonoćno ruženje uz alkohol i karte , a možda i kakav mladi komad zaluta pa možeš malo i hofirati . U svakom slučaju , ženica je bila jako ponosna na mene , a i punac i punica su se odmah drugačije postavili i nisu me više davili sa glupostima već se odnosili prema meni kao prema narodnom heroju makar nisam pušku dirnuo . Sve se nekak promijenilo na bolje , pa sam si mislil da to i nije bil tak loš potez . No , vrag nikad ne spava , pa sam uskoro shvatil da je to bilo vrlo nepromišljeno za mene . Nije prošlo ni tjedan dana od upisa kad na vrata pozvoni visoki stranac , s brkovima ko u Rasputina , u plavom odijelu nalik na Zetovca , i pruži mi komad papirića u ruke , sa zagonetnim smiješkom na usnama . « Kaj je to ? « , pitam ja naivno . « Vidimo se tamo . « , odgovori on tiho , ogledajući se oko sebe kao da ga netko prati . « Di tamo ? « No , stranac je već odlepršao dok sam ja prebacivao papirić iz ruke u ruku , ko da je vrući krumpir . A , bome je i bio . Otvorim kuvertu i stanem čitati : « Republika Hrvatska , Grad Zagreb , Gradski sekretarijat za narodnu obranu , Područni ured Novi Zagreb – POZIV U JEDINICU OBRANE REPUBLIKE HRVATSKE - – Poštovani gospodine , javite se dana 18.07.1991 godine ( četvrtak ) na zborno mjesto 3 . Zagrebački velesajam , paviljon 18 , u 19 sati u svezi obuke za jedinice Narodne zaštite . Uzmite sa sobom osobnu kartu i higijenski pribor te ovaj poziv . Po ovlaštenju sekretara za narodnu obranu , načelnik Ratko Dujmanići . « Čim sam vrata zatvoril , ženica me pitala s kim sam pričao . « A , jebi ga , idem u rat . « kratko sam joj odbrusio . |