08.10.2005., subota
CILE - MILE IN THE DARK
|
U VISOKOJ TRAVI , 9. POGLAVLJE Pekinezer je bio sav izvan sebe . Pozvao je nas zapovjednike na stranu i drhtavim glasom saopćio : « Ne smijemo ni trenutka čekati . Čim se smrači , idemo za Topusko šumskim putem preko željezničke pruge , na Gređane . Jedini siguran prolaz je taj . Cestom nikako jer bi nas naši mogli sastaviti do zemlje misleći da smo čede . « Pogledao je Beru i rekao mu da njegova satnija ide prva , ali nek rasporedi vozila u pravilnom razmaku i bez svjetla . Neka stavi na čelo kolone nekoga ko poznaje put , bar donekle . Bero je počešao žuto paperje od kose , koje mu se skutrilo ispod kape i veli : « A jebate , ne znam jel itko zna kud mi idemo ?! « « Bitno je da pratite šumski put . Nikako nemojte skrenuti na asfalt ! Taj vodi u Glinu a tam je isto vruće i ne znaš ko će te prvi dohvatiti ! « « A dobro . Ko ga jebe , nekak bumo pogodili . Polako . « slegne Bero ramenima i ode do svoje satnije . Beg je bio namršten . Mislio je , jako je mislio , vidjelo se to po borama na njegovom visokom čelu . Lagano je vrtio brk prstima . « Mi bi mogli najebati .» kaže , nakon par sekundi . « Niko neće najebati ! « odvrati Pekinezer . « Po noći nas neće vidjeti i proći ćemo kraj njih ko duhovi . « « Možda nas neće vidjeti , ali će nas definitivno čuti ! Pa onaj kurčevi Dodge radi veću buku nego tenk ! « « Dodge ide prvi . « « Onda smo svi najebali ! Nek ide zadnji ! « « Onda su najebali oni koji su u njemu…..» « Mislim da Dodgea treba ostaviti tu , u Viduševcu . « rekoh , « Ionako od njega nikakve koristi .» Pekinezer je pogledao Bega pa mene , pa opet u Bega a te progovori : « Dodge ide s nama , i točka . Ne ostavljam ništa nikome , ni našima ni njima ! « Beg slegne s ramenima : « Kak očeš , gazda , ali na tvoju dušu . « Dečkima smo prenijeli najnovije vijesti . Primili su to hladno , jer im se spavalo i bili su gladni . Najvažnije im je bilo doći do cilja , najesti se i odspavati bar malo , u krevetu . Mile je pregledavao Dodgea . « Sine , dobra je to mašina . Neće on Milu izdat . « « Ma , zajebi , Mile , ostavi to govno ovdje , koštat će te glave .» odgovorih mu , gledajući kako rukom prelazi preko čeličnih ploča na vratima . « Ne . « odgovori kratko . Pajo je obišao brata , ustanovio da svinja hrče ko zaklana i da je takav trebao ostati doma a ne vucarat se po vukojebinama i samo mu brigu zadavati . Onda je dogovorio s Miletom da će on ići s njim i da bi im se Nunkiller Seljo pridružio . Mile baš nije volio Selju ali je pristao , jer , dobro je imati vunbacitelja kraj sebe , ako zagusti . Dodge je krenuo . I stvarno je pravio veliku buku . Pustili smo ga da ode kilometar ispred nas pa smo lagano ušli svaki u svoje vozilo . Mrak se lagano spustio nad šumom . I hladnoća je počela ulaziti u kosti . Džip se lagano kotrljao neravnim poljskim putem . Upalio sam radio stanicu i slušao . « Krrrr Mile……krrrr di si sada …….» « Sine ……krrrrr….je…..ako znam …….mrak je ..krrrr « « Prati poljski …….krrrrr….je si me ……..krrrr» « A jebote prijem ! « viknu Pero , « Pa ovo je za kurac ! « « Bolje da je ne koriste . « odgovorih , gledajući u tamu ispred nas . Čoro , vozač , bio je sav u cesti , niti si ga čuo a skoro ga nismo ni vidjeli . « Čoro , jel ti kaj vidiš ? « upita Pero . « Kurac vidim , idem po intuiciji . I slušam zvukove . « « Svim vozilima ….krrrrr….stanite …..krrrr . Mile ……krrrrrr» , odjednom se začuje Pekinezerov glas . Pogledali smo se u čudu . Da stanemo ? Tu , usred šume ? Čoro je zaustavio vozilo i ugasio motor . Mogao si rezati tišinu , toliko je tiho bilo . Mrak je bio mračan , taman , gust , crn , crnji mrak u životu nisam vidio , takav mrak kakav se opisuje kad ti kažu da ne vidiš prst pred nosom . I ne vidiš ga , probao sam . « Kaj bumo sad ? « upitah ispod glasa . « Nekaj je bilo s Miletom…..» odgovori Pero . Kako nisam bio tamo i nisam mogao vidjeti prava događanja , samo ću prepričati Miletovu verziju , koju nam je ispričao . Dakle , Mile je pratio put , i kako je vozio bez upaljenih svjetla , shvatio je da se put sve bolje vidi i da polako dolazi do ulične rasvjete koja nije baš uobičajena za šume . Ali , svjetlo mu se svidjelo , a i sam je mislio da je to Topusko . Kako su se približavali gradu tako im je bilo sve jasnije da to ne bi moglo biti Topusko jer na tabli piše Glina pa su stali na sred ceste i pokušali se okrenuti . Kako je Dodge veliko đubre to nije bilo lako za izvesti na uskoj cesti pa su sa zadnjim kotačima propali u kanal . Tada je Pajo izašao van i pokušao gurati Dodgea dok je Mile dodavao gas . Onda je izašao i Seljo pa su gurali zajedno i vikali : « Ajde , Mile ! Ajde , Mile ! Cile Mile ! « Dok su oni tako graktali a motor urlao u noći , iz šume kraj ceste izašli su ljudi u maskirnim uniformama . Svi troje su popadali na zemlju i uperili puške u spodobe . Ove su isto popadale na zemlju i uperile puške u njih . « Čiji ste ? « viknu jedna spodoba . « A čiji ste vi ? « odvrati Pajo . « Čiji ste , jebem vam mater ?!!» opet će spodoba . « A čiji ste vi , jebem ja vama mater !!!!!?????!» zdere se Mile . Hrpa metaka prozuju iznad njegove glave . Spodoba je okinula rafal i pogodila Dodgea . « O , mater ti jebem , auto mi uništavaš , đubre četničko ! « vikne Mile i uzvrati kratkim rafalom prema spodobama . « Što si reko ? « čulo se iz mraka . « Jebem ti mater četničku ! « viknu ponovo Mile . « Ma nismo mi četnici , jebo vas , mislili smo da ste vi ! « odgovori glas . « Muljaju .» prozbori Seljo . « Misliš? « Mile se sav ustreperio . « A možda jesu naši ? « « Ajde , dečki , naši smo . Izađite . « opet će spodobe . « Ma goni ga u kurac , otkud da znam da su naši ?! « drekne Pajo i povuće se još niže , prema jarku uz cestu . « Dečki , čuvamo prilaz Glini i čuli smo vaše vozilo . Sakrili smo se u šumu jer smo mislili da idu tenkovi . Onda smo vidli vas kak ste zaglavili na cesti . Taman smo mislili doći do vas kad smo čuli dozivanje Mile ovo , Mile ono , Cile Mile , pa smo se uplašili da niste četnici . Jebiga , imaš i tamo pun kurac Milana i Mileta . Ajde , kud ste krenuli ? « Mile je pogledao Paju i Selju . Pajo je mahao glavom , Seljo prstom . « Kaj te boli kurac ! Vi na svoju stranu , mi na svoju , a Dodgea si zadržite ! « viknu Pajo . « Ali , sine……..» zavapi Mile . « Jebem i tebe i tu kantu . Ak ti je žal , ostani s njim , mi idemo . « Seljo i Pajo su pognuto potrčali u šumu , a Mile , nakon kratkog nećkanja , pošalje pusu kamionu i potrča za njima . Kasnije su se radio stanicom javili Pekinezeru koji ih je dočekao sa vozilom kraj šumskog puta , blizu Gređana . Nikad nismo saznali da li su to bili naši ili četnici . Dodge je ostao naheren u jarku , kao spomenik jednoj ratnoj avanturi i jednoj nesretnoj ljubavi . Ostali dio satnija je prešao preko željezničke pruge bez problema i stigao do Topuskog , pred zoru . |