17.08.2005., srijeda
Moj galebe ....
Kažu ljudi koji su bili na moru , a pogotovo ljudovice , da se još jedan naš tradicionalni sport u Hrvata ugasio , polako , u tišini .Čekinje su , uznevereno , pokrivene ručnicima , plazile po plaži , sve nešto tražeći , zagledajući na pučinu , u oblake , i maslinike . Navečer sjedaše same u disku , uz čašu kole , nervozno lomeći prste i cupkajući u ritmu glazbe nekog hotel wave-a. Feragosto donio Italijanke , koje ostaviše svoje male digiće doma , u potrazi za onim čega više nema . I one se rasplakaše , suze lijahu na ramenu Čekinja. Zaplakale i Njemice , onako izgorene po koži od silnog sunčanja , al ne zato kaj ih peklo , nego kaj su im srca ostala prazna i neispunjena . Jedino su njihovi muški sjali od sreće . Nisu više morali mlatiti rukama po zraku i tjerati dosade od svojih komada . Nisu više morali paziti dal da odu na WC ili na limunadu , a da ne uleti jedan od njih . I nisu više morali dokazivati skokovima na glavu sa opakih stijena da su bolji od njih . Da , nema više naših Galebova . Ugasio se taj divni dalmatinski folklor . Još jedan biser našeg turizma ode u ropotarnicu prošlosti . I stvarno nam ostade samo more . A to Čekinjama,Italijankama i Njemicama ne bu dosta . Jer , svaka dobra strankinja bila je spremna potrošiti bogatstvo na dobrog Galeba ! Ne znam jel to kriva Persida ili kaj , ali , dečki su se povukli , primili se domaćih cura jer domaće je domaće . Eeeeeee , moj galeeeebeeeeeeee....... |