Prijatelj: "Bego, pogledao sam tvoj blog." Bego: "E?" Prijatelj: "Znaš šta? Meni se čini da ti sve nas lagano zajebaješ." Bego: "Ajme! Jel' se puno primjeti?" Jednom davno šetao Bego djevojku i pokušavao joj uvaliti romantičnu spiku. Bego: "Znaš kako se zove onaj spomenik?" Djevojka: "Ruža vjetrova." Bego: "Nije li to najromantičniji naziv za šupak koji si ikad čula?" U vojsci poslali Begu na neko brdo da isproba radio stanicu. Zapovjednik: "Jel' se čujemo?" Bego (pomiriše se ispod pazuha): "Da jel' se čujemo! Čujemo se, čujemo!" U kafiću se uvijek nađe i neki lik s PTSP-om ("pit i ist" sindom). Neznani gost s gnijevom ničim izazavanim: "Ma kako smo mi njima mogli prodavat naftu za tenkove!" Bego: "A od čega bi kupili oružje da se odbranimo od tih tenkova?" Bego: "Jebate koliko luđaka! Mislim da su za PTSP najodgovornije žene." File: "Kako misliš?" Bego: "Pa više nas je oženjenih nego nas je bilo u ratu." Bego: "Koča, svima se svidio tvoj mačak šta sere u pitar. Neki su ga stavili i na desktop." Nazočni neznani gost (u daljnjem tekstu "nazočnik"): "Ma kakvo je to ime Monk?" Koča: "Po Theloniusu Monku. A Begin se zove Claude po Claudeu Debussyju." Nazočnik: "Pa i meni je zazvučalo nekako japanski." Bego: "Da Thelonius Monk japanski? A jebali te kamikaze!" Koča: "Haha! A onako razbarušen i izgleda kao kamikaza poslije zadatka." Nazočnik: "A znate li zašto kamikaze nose kacigu?" Svi: "Znamo! Za kurac." Bego: "Kamikaza! To mora da je jebeno dobro plaćeno zanimanje!" Koča: "Da. I redovito ti uplaćuju mirovinsko." Nakon što su cijeli dan vozili, nosili instrumente i svirali, a još i pred dug put kući, Bego naplaćuje svirku. Gazda: "Isto je ovo malo velika lova za samo dva sata tamburanja!" Bego: "Kako? Svirali smo besplatno!" Gazda: "Kako besplatno?" Bego: "Pa naplatio sam ti samo rentiranje i nošenje instrumenata, putne troškove i dnevnice." Ulazi Bego u Đanijev kafić. Bego: "Jupi! Eno se Litre konačno vratio s godišnjeg, burekđinica je otvorena." Jadro: "Pa kad se toliko raduješ, šta nisi uzeo burek?" Bego: "Ne pada mi na pamet! Samo ga guštam gledat dok radi." File nije pušio šest mjeseci. Onda dođe na svirku i zapali. Bego: "A šta je sad?" File: "Ostavio sam se nepušenja." Bego i bend slažu instrumente. Šef sale se uporno vrti oko njih i hoće bit pametan. Šef: "Je li sve pod kontrolom?" Bego: "Hvala Bogu, nikad nije ni bilo." Bego nosi instrumente i pjeva: "Konaaan što strah ne poznaje, on je srca hrabraaa, oružjem vladaaa..." File: "Ima i lipša pisma o Konanu. Ona sa Splitskog festivala." Bego: "Koja?" File: "Konan je ukrao dušu." Instrumenti su konačno montirani. File zadovoljno trlja rukama. File: "Evo ga. Operacija uspjela, pacijent umro." Bego: "To i jest najuspješnija operacija. Pacijentu više nije ništa." Šef: "Može li to za oktavu tiše?" Šef: "Dobro vi to svirate, al' idite vi u šumu pa to svirajte!" Nezadovoljni gost: "Niste mi onu pismu odsvirali, a rekli ste da oćete." Bego se okrene članu benda: "Jesam li ti stoput rekao: kad ti netko dođe i nešto kaže, nemoj odgovarati sa 'dobro', nego uljudno reci 'odjebi'. Da se ljudi ne nadaju." Bego: "Evo, završila je još jedna dobrotvorna svira za Keruma." File: "Kako za Keruma?" Bego: "Pa sutra ću otići i predati mu sav prihod." File: "Osobno?" Bego: "Ne, čovjek je prezaposlen i nema vremena. Ali one gospođe na kasi su jako ljubazne i nikad nisu odbile primiti novce koje mu šaljem." (nastavit će se) |