Prijatelj: "Bego, pogledao sam tvoj blog."
Bego: "E?"
Prijatelj: "Znaš šta? Meni se čini da ti sve nas lagano zajebaješ."
Bego: "Ajme! Jel' se puno primjeti?"
Jednom davno šetao Bego djevojku i pokušavao joj uvaliti romantičnu spiku.
Bego: "Znaš kako se zove onaj spomenik?"
Djevojka: "Ruža vjetrova."
Bego: "Nije li to najromantičniji naziv za šupak koji si ikad čula?"
U vojsci poslali Begu na neko brdo da isproba radio stanicu.
Zapovjednik: "Jel' se čujemo?"
Bego (pomiriše se ispod pazuha): "Da jel' se čujemo! Čujemo se, čujemo!"
U kafiću se uvijek nađe i neki lik s PTSP-om ("pit i ist" sindom).
Neznani gost s gnijevom ničim izazavanim: "Ma kako smo mi njima mogli prodavat naftu za tenkove!"
Bego: "A od čega bi kupili oružje da se odbranimo od tih tenkova?"
Bego: "Jebate koliko luđaka! Mislim da su za PTSP najodgovornije žene."
File: "Kako misliš?"
Bego: "Pa više nas je oženjenih nego nas je bilo u ratu."
Bego: "Koča, svima se svidio tvoj mačak šta sere u pitar. Neki su ga stavili i na desktop."
Nazočni neznani gost (u daljnjem tekstu "nazočnik"): "Ma kakvo je to ime Monk?"
Koča: "Po Theloniusu Monku. A Begin se zove Claude po Claudeu Debussyju."
Nazočnik: "Pa i meni je zazvučalo nekako japanski."
Bego: "Da Thelonius Monk japanski? A jebali te kamikaze!"
Koča: "Haha! A onako razbarušen i izgleda kao kamikaza poslije zadatka."
Nazočnik: "A znate li zašto kamikaze nose kacigu?"
Svi: "Znamo! Za kurac."
Bego: "Kamikaza! To mora da je jebeno dobro plaćeno zanimanje!"
Koča: "Da. I redovito ti uplaćuju mirovinsko."
Nakon što su cijeli dan vozili, nosili instrumente i svirali, a još i pred dug put kući, Bego naplaćuje svirku.
Gazda: "Isto je ovo malo velika lova za samo dva sata tamburanja!"
Bego: "Kako? Svirali smo besplatno!"
Gazda: "Kako besplatno?"
Bego: "Pa naplatio sam ti samo rentiranje i nošenje instrumenata, putne troškove i dnevnice."
Ulazi Bego u Đanijev kafić.
Bego: "Jupi! Eno se Litre konačno vratio s godišnjeg, burekđinica je otvorena."
Jadro: "Pa kad se toliko raduješ, šta nisi uzeo burek?"
Bego: "Ne pada mi na pamet! Samo ga guštam gledat dok radi."
File nije pušio šest mjeseci. Onda dođe na svirku i zapali.
Bego: "A šta je sad?"
File: "Ostavio sam se nepušenja."
Bego i bend slažu instrumente. Šef sale se uporno vrti oko njih i hoće bit pametan.
Šef: "Je li sve pod kontrolom?"
Bego: "Hvala Bogu, nikad nije ni bilo."
Bego nosi instrumente i pjeva: "Konaaan što strah ne poznaje, on je srca hrabraaa, oružjem vladaaa..."
File: "Ima i lipša pisma o Konanu. Ona sa Splitskog festivala."
Bego: "Koja?"
File: "Konan je ukrao dušu."
Instrumenti su konačno montirani. File zadovoljno trlja rukama.
File: "Evo ga. Operacija uspjela, pacijent umro."
Bego: "To i jest najuspješnija operacija. Pacijentu više nije ništa."
Šef: "Može li to za oktavu tiše?"
Šef: "Dobro vi to svirate, al' idite vi u šumu pa to svirajte!"
Nezadovoljni gost: "Niste mi onu pismu odsvirali, a rekli ste da oćete."
Bego se okrene članu benda: "Jesam li ti stoput rekao: kad ti netko dođe i nešto kaže, nemoj odgovarati sa 'dobro', nego uljudno reci 'odjebi'. Da se ljudi ne nadaju."
Bego: "Evo, završila je još jedna dobrotvorna svira za Keruma."
File: "Kako za Keruma?"
Bego: "Pa sutra ću otići i predati mu sav prihod."
File: "Osobno?"
Bego: "Ne, čovjek je prezaposlen i nema vremena. Ali one gospođe na kasi su jako ljubazne i nikad nisu odbile primiti novce koje mu šaljem."
(nastavit će se)
Post je objavljen 26.09.2007. u 13:30 sati.